Priroda ume da bude surova... Ponekad ni zdrave životne navike ne pomažu.
Većinu tipova kancera izazivaju nasumične greške u genetskom kodu, koje dovode do toga da ćelije počnu da se dele nepravilno, pokazuju rezultati novog istraživanja.
Uprkos široko rasprostranjenom verovanju da su "okidač" za rak nezdrave životne navike, dve trećine slučajeva zapravo je moguće pripisati "greškama" u našoj DNK. I ako je to slučaj, ne postoji ama baš ništa što biste mogli da uradite da to "ispravite" ili sprečite eventualno oboljevanje. Sve se prosto svodi na lošu sreću, kažu naučnici.
U ovakvim slučajevima, rak se može razviti "bez obzira na to koliko je okruženje idealno", poručuju naučnici iz Džons Hopkins Kimel centra za proučavanje raka.
Ova studija istovremeno pruža i objašnjenje zašto rak često dobijaju ljudi koji jako vode računa o zdravom životu i u čijim porodicama ne postoji istorija ove bolesti.
"Dobro je poznato da bismo morali da izbegavamo spoljašnje faktore poput pušenja, da bismo smanjili rizik od pojave kancera", kaže autor studije dr Kristijan Tomaseti. "Ali, nije toliko rašireno znanje o tome da svaki put kad se normalna ćelija deli, ona kopira DNK da bi stvorila dve nove ćelije. A tom prilikom dolazi i do grešaka."
Ove 'greške u kopiranju' su plodan izvor za mutacije koje dovode do pojave raka, i to je dosta dugo nauka zanemarivala, prenosi "Dejli mejl".
Tim naučnika je tokom ovog istraživanja proučavao abnormalni rast ćelija u 32 različita tipa tumora, a istovremeno su razvili matematički model kojim su utvrdili značaj grešaka u kopiranju genteskog koda u razvoju tumora. Rezultati su pokazali da su za razvoj tumora potrebne dve ili više ključnih mutacija gena.
Kod nekih tipova raka, recimo raka prostate, mozga i kostiju, više od 95 odsto štetnih mutacija izazvano je nasumičnim greškama u kopiranju DNK. Kod raka pankreasa, taj procenat je 77 odsto, kod raka pluća svega 35 odsto, jer rak pluća najčešče izaziva pušenje ili faktori iz spoljašnje sredine, navodi se u studiji.
Ipak, kad se analiziraju naučna saznanja, uključujući i ova, iz pomenute studije, čak 66 odsto mutacija ćelija koje dovode do pojave kancera su rezultat grešaka u kopiranju DNK pri ćelijskoj deobi. Faktorima iz spoljašnje sredine (pušenje, azbest u zgradama i slično) 29 odsto, a svega pet odsto nasleđenim genetskim osobinama.