Nekoliko zanimljivih teorija o neizbežnom procesu zaboravljanja.
Postoji mnogo različitih teorija o zaboravljanju. Možda zaboravljamo zato što isprva nismo na pravi način nešto ni pohranili u sećanje. Moguće je i da usled starenja veza između neurona, koje se ne obnavljaju redovno, propada i pamćenje.
Postoji i teorija u skladu s kojom se nova uskladištena sećanja povezuju sa starim sećanjima, pa čak i pretpostavka da se sečanja zapravo nikad ne gube iz pamćenja, već da s vremenom gubimo sposobnost da ih prizovemo.
Neki naučnici pozivaju se i na pojavu "motivisanog zaboravljanja", koja se odnosi na namerno brisanje neželjenih sećanja.
Naravno, ta je tema posebno zanimljiva pošto postoje dokazi i za to da je neželjene događaje i traume teško zaboraviti.
S druge strane, trebalo bi imati na umu da zaboravljanje uopšte nije loše!
Kad bismo pamtili svaku, pa i najmanju pojedinost u vezi sa svetom koji nas okružuje i svako iskustvo tokom života,, brzo bismo potrošili sav raspoloživ prostor za skladištenje tih podataka, piše "Zabavnik".