Malo je falilo da ovaj model „ferarija“ neslavno završi
Drugu polovinu osamdesetih godina prošlog veka je obeležio „Ferarijev“ par – prelepa „testarosa“ (Testarossa) i moćni „F40“. Ipak, autoru ovih redova je bio simpatičniji „treći“ model iz Maranela, koji se pojavio 1989. U pitanju je „ferari 348“ ili „mala testarosa“, kako su ga neki zvali.
Ovaj model je poslednji rad dvojca Enco Ferari, koji je konstruisao motor, i Leonardo Fioravanti, koji je doradio Pininfarinin dizajn.
Dizajnerski se naslanjao na tada aktuelni trend, koji su osim Italijana pratili i drugi proizvođači, poput „Lotusa“ sa legendardnim „espritom“. Klinasta i prilično svedena forma je kod „ferarija 348“ ukrašena prelepim škrgama na vratima koje su služile da usmere što više vazduha ka motoru. Encov agregat zapremine 3,4 litra i isporučivao 300 „konja“ na zadnju osovinu.
Iako je na papiru sve delovalo kako treba, u praksi brzinske, pa i vozne karakteristike nisu bile na nivou drugih „propinjućih konjića“. To nije sprečilo ljubitelje, prvo u Holandiji, da osnuju takmičenje pod imenom „348 čelendž“ („348 Challenge“). U odnosu na modele sa ulice, trkački su se vrlo malo razlikovali (sportski pojasevi za vezivanje, slik gume, poboljšane kočnice, manji akumulator i sigurnosni „kavez“). Najbitnija komponenta, motor nije menjan, pa su takmičenja bila vrlo zanimljiva.
Pored verzije sa krovom i, tih godina, popularne targa verzije, „348“ je 1993. dobio i kabriolet verziju „ferari 348 spajder“ (Ferrari 348 Spider). Premijerno predstavljen na Berverli Hilsu, ovo je bio prvi „Ferari“ bez krova posle legendarne Dejtone (Daytona).
Upravo zahvaljujući ovoj verziji, koju su više nego pozitivno prihvatili i mediji i javnost, „ferari 348“ je dobio status legende kao jedan od najlepših kabrioleta ikad.
Ove dve fotografije (prva, druga) to i najbolje dočaravaju. Nalepite ih slobodno na vaše ekrane.
A evo i prilike da uživate i u tonu: