Možda vam se čini da je ovo pitanje beznačajno, ali varate se.
Na osnovu odgovora na ovo jednostavno pitanje, može se proceniti pod kolikim ste rizikom od razvoja bolesti srca i krvnih sudova.
Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da su osobe koje generalno hodaju bržim tempom imaju dva puta niži rizik od smrti kao posledice bolesti srca i krvnih sudova od onih koje hodaju sporije, prenosi "Hafington post".
Tokom ove studije, analizirano je zdravstveno stanje više od 420.000 odraslih osoba u Velikoj Britaniji u periodu od šest godina. Na početku istraživanja, niko od njih nije imao problema sa srcem.
Ispitanici su popunjavali upitnik u kojem je, između ostalog, trebalo da odrede kojim tempom hodaju, a ponuđene su opcije "sporo", "prosečno" i "brzo". Zatim je u laboratorijskim uslovima testirano i u kakvoj su kondiciji.
Tokom šest godina koliko je praćeno njihovo zdravstveno stanje, preminulo je 8.600 ispitanija, od kojih je 1.650 umrlo zbog posledica bolesti srca. Među njima, najviše je bilo onih koji su se na početku istraživanja izjasnili da hodaju "sporo".
Istraživanje je pokazalo i da je brzina hoda povezana sa stepenom opšte fizičke aktivnosti, tako da su rezultati sasvim logični - oni koji hodaju sporo ne vežbaju, pa su samim tim izloženi povišenom riziku od bolesti srca i krvnih sudova.