NENORMALNO: Automobili sa F1 motorima (FOTO VIDEO)

Paralelno sa trendom štedljivijih motora, cveta tržište automobila sa motorima snage od hiljadu konja

Glavnica snage stiže iz V6 1,6-litarskog motora i prenosi se na zadnje točkove. Kako je reč o hibridu, napred je postavljen i par elektromotora, koji predaju oko 160 KS prednjoj osovini. Na ovaj način „Project One“ predstavlja napredniju verziju bolida „formule 1“ koji imaju samo jedan motor.

Očekuje se da će stizati do 200 na sat za ispod šest sekundi. Biće napravljeno samo 275 komada po ceni od 2,2 miliona evra.

Pogledajte kako je F1 bolid pretvoren u „Project One“:

Ovaj projekat nije prvi, a verujemo ni poslednji, automobil koji je pogonjen motorom iz „najbržeg cirkusa na svetu“. Od novijih pomenućemo „Valkiru“ (Valkyrie) na kojoj rade Red Bul i Aston Martin, kao i „Meklarenov“ BP23.

Zaboravljeni asovi

A kako su izgledali ti ulični F1 monstrumi u poslednjih par decenija?

„Ferari F50“
Verovatno najpoznatiji među njima je čuveni „ferari F50“. Naslednik ništa manje čuvenog modela „F40“, pojavio se 1995. i izazvao je pravu pometnju među ljubiteljima automobilizma. Najviše jer je zbog F1 motora koji se krio iza vozača. U pitanju je bio V12 agregat zapremine od 4,7 litara sa preko 500 konjskih snaga, koji je baziran na motoru iz njihove „formule 1“ iz 1990. godine.

Inspiraciju u kreiranju ovog modela, dizajneri i inženjeri su pronašli u „ferariju 641“, bolidu „formule 1“ iz 1990. godine koji važi za jednu od najlepših „formula“ ikad predstavljenih i čiji se jedan primerak čuva u njujorškom muzeju savremene umetnosti – MoMA.  

„Alfa romeo 164 ProCar“
Krajem osamdesetih, čuvena italijanska limuzina, „alfa romeo 164“ je dobila verziju pod imenom „ProCar“. Iako spolja nije izgledala preterano drugačija u odnosu na serijski model, situacija unutra je bila posve drugačija. Na mestu zadnje klupe bio je smešten V10 monstrum sa F1 specifikacijama, koji je razvijao preko 600 konja.

Rekli biste „pa to je smešna snaga“. Ali kako je masa automobila bila svedena na samo 750 kg, ovoj „alfi“ je stotke trebalo tek nešto preko dve sekunde. Maksimalna brzina: 350 km/h! Na žalost (ili na sreću), sve je ostalo na nivou prototipa, pa je „164 ProCar“ moguće videti samo u retkim prilikama, na pojedinim okupljanjima automobilskih entuzijasta.

„Reno espas F1“
Iste godine kada je svet ugledao F50, pojavio se i „reno espas F1“ (Renault Espace F1). Iako je i ovoj verziji imao mesta za četvoro, omiljeni porodični kombi sada je izgledao malko čudnije. Spušten do samog tla i sa naglašenim bočnim škrgama bilo je jasno da se i unutra krije svašta.

To je bio V10 motor iz „reno-vilijams FW15C“ formule koji je proizvodio 800 konja (čak 100 više nego u „formuli“)! Do 200 za manje od sedam sekundi, a maksimalna brzina mu je bila preko 300 na sat.

„Ford supervan 3“
„Ford“ je 1994. izbacio „supervan 3“. Za razliku od porodičnog „espasa“, „supervan“ je bio baziran na transportnom „tranzitu“, jednom od najpopularnijih kombi vozila u gradovima širom sveta.

Oduvek je „Ford“ voleo da ubacuje neke super motore u svoj „tranzit“. Sve je krenulo 1971. kad je stvoren prvi „supervan“ sa motorom iz „forda GT40“. a vrhunac je dostignut 1994. kada su ubacili „kosvort“ F1 motor, koji je proizvodio 740 konja pri ludačkih 13.500 obrtaja u minutu. Prilično nenormalno!

„Porše karera GT“
Iako je premijerno prikazan 2003. godine, njegova priča počinje nekoliko godina ranije, kada je „Porše“ krenuo sa razvijanjem automobila za Le Man. Međutim, zbog promene regulative, ali i direktive iz Štutgarta da se razvojni timovi fokusiraju na prvi SUV – „kajen“, „karera GT“ je 1999. završio u fijoci.

Ali već godinu dana kasnije na Pariskom sajmu automobila se pojavljuje kao prototip. Nakon pozitivnih kritika „karera GT“ stiže i u finalnoj verziji. Zanimljivo da je njegov V10 motor baziran na „futvorkovom“ (Footwork) F1 agregatu iz 1992. godine! Uz brojne modifikacije, u „kareri GT“ izvlači preko 600 konja.

Šta vi mislite o ovim mašinama? Koju biste najpre provozali? Pišite nam u komentarima...