Malo zato što smo to "pokupili" iz crtanih filmova, još kao deca, a malo i zbog našeg nesvesnog...
U situacijama u kojima treba o nečemo dobro da razmislimo, često se počešemo po glavi, ili je bar dodirnemo, i to potpuno nesvesno.
U pitanju je automatska radnja, ali činjenica je da taj potez još u detinjstvu počinjemo da povezujemo sa razmišljanjem jer - likovi u crtanim filmovima obično se češu po glavi dok razmišljaju.
Situacije u kojima treba dobro da razmislimo pre nego što nešto kažemo ili uradimo naš mozak doživljava kao stresne, a svaki oblik nesvesnog dodirivanja je pokušaj da sami sebe umirimo, ohrabrimo ili utešimo, kažu psiholozi.
Češanje po glavi je niz nesvesnih pokreta kojima pokušavamo da taj stres ublažimo.
Ljudi uče na tri načina, slušanjem, gledanjem i dodirom, a neuropsiholozi smatraju da osobe koje se dok razmišljaju češkaju po glavi često najbolje uče putem dodira ili pokreta.
Prema toj teoriji, oni koji uče gledanjem ili čitanjem na primer, u trenucima fokusiranog razmišljanja usmeriće svoj pogled uvis, ili u daljinu, dok će osobe koje uče i pamte slušajući u takvim situacijama dodirivati uho.
To su sve tehnike koje nam pomažu da se prisetimo naučenog ili da prizovemo ranija iskustva koja bi mogla da nam pomogu da donesemo najbolju odluku.