Dve male promene u načinu mišljenja (i izražavanja) učiniće vas uspešnijim "po kratkom postupku".
Često imamo utisak da je uspeh "unapred determinisan". "Morate" da imate odgovarajuće obrazovanje, status, kontakte, izgled (čitaj "da budete lepi")... Ali, to nije baš sasvim tačno. Ili bar nije tačno u meri u kojoj u to verujemo.
Postoje neke stvari koje vam mogu pomoći da "pobedite" čak i ako rođenjem niste dobili baš "savršene karte". Jedna od veoma značajnih stvari koja zavisi isključivo od nas je to kako će nas drugi doživljavati.
Ako generalno imate pozitivan stav prema životu, imate više šansi da postignete ono što želite. Pesimistima je, s druge strane, potrebno malo "prijateljskog ubeđivanja", mala pomoć u promeni pogleda na svet i doživljaja budućnosti.
Profesor sa Stenforda, Bernard Rot smatra da već i minimalne promene u načinu mišljenja i izražavanja mogu da daju vrlo pozitivne efekte i pomognu nam da postignemo ono što želimo.
Radi se o mehanizmu koji profesor Rot naziva "dizajniranim mišljenjem". Kada usvojite ovaj način mišljenja, automatski počinjete da stvari sagledavate onakvim kakve zaista jestu, bez emocija.
Evo o čemu se radi:
"Ali" neka zameni "I"
Svi mi imamo gomilu opravdanja, gomilu razloga zbog kojih neke stvari ne možemo da uradimo. Možda se radi o tome da, recimo, želite da odete u teretanu posle posla, ALI, ne možete jer imate gomilu obaveza.
Bernard smatra da kad koristimo "ali" mi automatski "kreiramo konflikt, a vrlo često i razlog zbog kojeg nešto navodno ne možemo da uradimo, dok u realnosti taj konflikt, odnosno razlog ne postoji".
Jer, najčešće je sasvim izvodljivo da odete da vežbate i završite sve obaveze koje imate, nakon toga, zar ne? Samo je potrebno da sve isplanirate kako treba. Recimo, odradite intervalni trening visokog intenziteta (HIIT) u trajanju od pola sata ili 45 minuta, umesto da sat vremena radite vežbe snage i trčite na traci još 45 minuta. Vidite, odjednom kao da je dan postao "duži" - stižete da uradite sve što treba.
Ako "ali" zamente sa "i", vaš mozak automatski razmatra moguća rešenja, tako da može da se nosi sa oba dela rečenice, odosno, oba dela vašeg plana koji ste njome izrazili.
"Ja moram" neka zameni "ja želim"
Odrasli su navikli da gomilu stvari moraju da urade, to je prosto deo života. Ali, profesor Bernard savetuje da svako "moram" zameni "želim", jer će to svakodnevne obaveze odjednom učiniti manje napornim, prenosi britanski "Metro".
"Ova mentalna vežba vrlo efikasno ljudima olakšava da sagledaju da je ono što rade u životu, šta god to bilo, čak i ako je neprijatno, zapravo ono što su odabrali da rade", kaže on.
Kad ste zatrpani papirologijom na poslu, umesto da ponavljate sebi kako "morate to da završite", pokušajte da razmišljate o tome kao o nečemo što želite da uradite. Na kraju krajeva, sami ste birali čime ćete se baviti u životu, zar ne?
Nije toliko komplikovano, pokušajte, ništa vas ne košta.