Za pivo često kažemo da nije alkohol, već "hrana". Pa, i nismo daleko od istine. Pročitajte ovaj tekst i biće vam jasno zašto!
/tekst: Jasmina Mitrić, nutricionista/
Pivo je penušavo osvežavajuće piće sa karakterističnom aromom i gorkim ukusom. Sadrži malu količinu etil-alkohola i zasićeno je ugljen dioksidom. Dobar je emulgator hrane, pospešuje apetit, a njegov ekstrat se lako apsorbuje.
Sadrži vitamine B grupe, veoma važne minerale (Mg, Ca, K, Fe, Zn), a pored ugljenih hidrata kojima je bogato, sadrži i proteine, flavonoide i antioksidanse. Odakle pivu svi ovi sastojci i svojstva, i zašto se često pivo smatra pravom tečnom hranom?
Naravno, zahvaljujući sirovinama koje se koriste za njegovu proizvodnju.
Osnovne sirovine koje se koriste za proizvodnju piva su voda, ječam, pivski kvasac i hmelj. Svaka sirovina je veoma važna za vrstu piva, aromu, hemijski sastav i nutritivnu vrednost. Najčešća žitarica koja se koristi u proizvodnji piva je ječam koji određuje ukus piva, boju, gustinu, i, pored kvasca i hmelja, pivu daje i niz korisnih sastojaka.
Ječam je jedna od prvih žitarica koje je čovek počeo da gaji. Za proizvodnju piva, odnosno pivskog slada, koristi se dvoredni ječam. Ima sličnu nutritivnu vrednost kao i ostale žitarice - 100g svežeg ječma ima 354kcal, 12,5g proteina, 73,5g ugljenih hidrata i 17,3g vlakana. Bogat je vitaminima B grupe, a naročito niaciom koji je veoma važan za zdravlje srca i krvnih sudova.
Ječam je zaslužan i za sadržaj minerala u pivu, jer je bogat magnezijumom, selenom, bakrom, hromom, cinkom, kalcijumom. Ječam se potapa u vodu do isklijavanja, a zatim se suši i prži. Na ovaj način se dobija ječmeni slad pun šećera, koji određuje ukus, boju i miris piva, a predstavlja i hranu za kvaščeve gljivice.
Kvasci koji se koriste u proizvodnji piva, određuju vrstu piva koja se dobija (piva gornjeg ili donjeg vrenja). Kvasci gornjeg vrenja nam daju jača i teža piva sa nešto višim sadržajem šećera (ejl pivo), dok kvasci donjeg vrenja daju lagane vrste piva (lager). Takođe, kvasci su bogati vitaminima B grupe (tiamin, riboflavin, niacin, piridoksin, pantotenska kiselina, folna kiselina) i mineralima (gvožđe, natrijum, kalcijum, magnezijum, mangan, bakar, kalijum), te i od njih zavisi nutritivna vrednost piva, odnosno, ovom napitku daju sve ove korisne sastojke.
Hmelj je još jedan izuzetno važan sastojak piva. Ova neobična i aromatična biljka pivu daje specifičan miris i ukus, a služi kao prirodan konzervans. Taninske materije pivu daju karakterističnu "biljnu" aromu, dok su kiseline (humulon) zaslužne za gorčinu. Hmelj sadrži i ksantohumol, flavonoid koji ima niz pozitivnih dejstava na organizam.
Iako sve pomenute sirovine pivu daju korisne i hranljive sastojke, ono se ipak ne može i ne sme koristiti kao izvor hranljivih materija. U pivu možemo uživati umereno, i uz zdrave i izbalansirane obroke, povremeno servirati i ovo osvežavajuće piće.