Verovatno već znate da se česnica mesi na dan Božića, rano ujutru, a jede se tog dana za ručak. Znate li ko je sprema i kako se ukrašava?
Postoje različiti recepti za česnicu, u zavisnosti od toga u kom delu Srbije živite i kakva je porodična tradicija. Ipak, ono što je svuda isto je to da česnica simbolizuje dobar rod žita.
Zato u nekim krajevima Srbije česnicu ne mesi domaćica već domaćin - zato što se on bavi i njivom, usevima, žitom.
U nekim selima u Hercegovini česnicu mesi najmlađe dete u kući, a u selima u Bosanskoj Krajini mese samo žene koje su rodile sinove.
Da li ćete da je napravite kao pogaču, suvu pitu, proju, nije toliko važno, već da je umesite u dobrom raspoloženju, i da je pojedete u krugu porodice i ostalih osoba koje su vam drage i bliske.
Ukoliko je pravite kao pogaču, trebalo bi da bude od pšeničnog brašna i raznog zrnevlja koje se dodaje celo, a voda bi trebalo da bude Bogojavljenska.
Česnica se uglavnom i ukrašava, poput slavskog kolača, ali to nije obavezno. Za ukrašavanje se uglavnom koriste grančice badnjaka, a može da se doda i krst napravljen od testa.
Ako je reč o pogači (hlebu), jede se nakon što je svi ukućani zajedno izlome. Svako uzima sebi parče koje je otkinuo, ili domaćin delima svakome po deo. U nekim krajevima Srbije, česnica se lomi na Badnje veče.
Upravo zbog tog običaja česnica je dobila ime: svako uzima po čest (deo) sreće, a najsrećniji će biti onaj u čijem parčetu se nađe novčić ili zrno pšenice, koje je ubacio onaj ko je mesio testo.
Nije bitno koja je vrednost novčića - dinar ili više. Može da se stavi i dukat, a u nekim porodicama se decenijama stavlja jedan isti novčić. Takođe, neki u nju dodaju nekoliko zrna kukuruza, drvce, pasulj... posebno tamo gde ima dece, da bi svako "izvukao" ponešto.
Pišite nam u komentarima kako vi proslavljate Božić.