Kako nas čokolada "digne", čips "natera" da želimo još i još... Iz minuta u minut, evo šta nam se dešava u organizmu kad ne uspemo da odolimo slatkišima i grickalicama.
Slane grickalice: Koliko god da pojedete želite još
Posle jedne do pet sekundi: Osetimo kako nam so skoro trenutno "pokupi" tečnost i snažno udari na čitav sistem. Jezik je izuzetno osetljiv na slano jer je, kroz istoriju, so bila redak, dragocen nutrijent, tako da smo praktično biološki programirani da žudimo za solju.
Želja za slanim gasi se tek kad nivo soli u krvi skoči, što se, najranije, dešava posle pola sata, a do tad ste već slistili celu kesu čipsa.
Posle pet do 20 sekundi: Komadić čipsa dovoljno se natopio vlagom da možete lako da ga progutate. Ali, do sada ste već izgubili svest o tome koliko jedete.
Dva do 15 minuta: Čips je već uveliko natopljen želudačnom kiselinom. Ali, pošto so još nije stigla do krvotoka, telo ne zna koliko ga soli očekuje. Što znači da i dalje želite da jedete - još.
15 do 30 minuta: Masni, slani zalogaji polako počinju svoj put kroz sistem organa za varenje, so je konačno stigla u krvotok. Žedni ste.
Posle tako snažnog slanog šoka, telo brzo želi da razredi koncentraciju na bezbedan nivo. Krvni pritisak počinje da raste, pošto so i centar za žeđ u hipotalamusu naređuju da pijete.
Iako hormoni koji regulišu osećaj sitosti, kao što je leptin na primer, počinju da se oslobađaju kako hrana počinje da se vari, njihovo dejstvo je oslabljeno jer so u kombinaciji sa mastima slabi njihovu moć.
Sve u svemu, iako ste siti kao buva, i dalje želite JOŠ.
30 do 120 minuta: Telo je privremeno prepunjeno tečnostima jer organizam pokušava da se reši viška natrijuma. Krvni pritisak nastavlja da raste, prisiljavajući srce da radi snažnije i brže.
Nizak udeo vlakana znači da će krompir brzo početi da se razlaže na šećere i apsorbuje, tako da može i da vam skoči šećer.
Dva do šest sati: Masti se apsorbuju, a većina njih ide direktno u salo, koje se lepi tamo gde ga najmanje želite.
Šest sati do nekoliko dana: Krvni pritisak ostaje viši nego što je uobičajeno mnogo, mnogo sati, ponekad čak i koji dan, dok se bubrezi naprežu da se oslobode viška soli.
Da li da jedete čips ili da ga izbegavate? Jedite ga samo s vremena na vreme, ako baš ne možete da odolite, i to u ograničenim količinama.
Kako slana hrana utiče na mozak
Čokolada: "Diže" nas skoro u sekundi
Nula sekundi: Pre nego što ste i uzeli prvi zalogaj, telo je napeto u iščekivanju. Čim miris čokolade stigne do mozga, počinju da se liče endorfini i serotonin, hormon sreće raste. Baš kao i apetit.
Pet do 15 sekundi: Već sa prvim zalogajem, pljuvačka razlaže šećer, a toplota usne duplje topi masti u čokoladi, i ona počinje božanski da klizi preko jezika, budeći sva čula. Usta su vam naelektirsana od tolikih masnoća i šećera, a dopamin kola telom i vi ste na sedmom nebu.
Smireni ste, delom zahvaljujući endokanabionidima, koje telo stvara kad jedete čokoladu, a koji su po dejstvu slični jedinjenjima koja sadrži kanabis, koja menjaju raspoloženje.
Jedan do dva minuta: Kad vam čokolada sklizne niz jednjak, želudačna kiselina "podivlja" i počinje da razlaže slatke zalogaje. Osobe koje pate od gorušice možda su sebi upravo zagorčale život.
Dva do pet minuta: Čokolada se vari. Nivo šećera u krvi je na dobrom putu da se vine u nebo, baš kao i naša energija.
Pet do 30 minuta: Sav taj višak energije počinje ekspresno da se pretvara u telesne masti u roku od pola sata, ali čitav proces može potrajati i do osam sati. Kofein iz kakao praha je apsorbovan, a vi se osećate sasvim budno.
30 do 90 minuta: Nivo kofeina je na vrhuncu, pa vam je koncentracija dobra i sasvim ste budni. Ali, u isto vreme počinje da pada nivo šećera u krvi, i možete osetiti i letargiju i nervozu.
90 do 120 minuta: Drugi, mnogo sveobuhvatniji stimulans po imenu teobromin je u potpunosti prerađen i daje nam još jedan mentalni podstrek. Ali, istovremeno intenzivira i proizvodnju urina.
Fenoli - antioksidanti za koje se veruje da štite zdravlje srca i smanjuju rizik od raka, kojih najviše ima u crnoj čokoladi, takođe dostižu najvišu koncentraciju.
Dva do tri sata: Nivo šećera se sunovratio na minimum, i osećate se letargično.
Pet do šest sati: Masti i dalje kolaju krvotokom. Većina se konvertuje direktno u salo i gomila oko unutrašnjih organa i pod kožom. Za razliku od drugih zasićenih masti, kao što su one iz mesa i sira na primer, masnoće koje sadrži kakao buter izgleda ne podižu nivo holesterola.
Ali, vrlo često, čokoladi se dodaju jeftinija biljna ulja umesto toga, od kojih su neka vrlo, vrlo loša za naše arterije.
Šest i više sati: Čokolada stiže do debelog creva. Nesvareni ostaci poslužiće bakterijama koje nastanjuju naša creva. Kakao podstiče rast dobrih bakterija, laktobacila i bifidobakterija, prenosi "Dejli mejl".
Da li da jedete čokoladu ili da je izbegavate? Pa... neka vaš izbor bude crna čokolada, zbog antioksidanata koje sadrži.