Koliko puta dnevno doživite stres jer ste: izgubili ključeve, zakasnili na posao, čekate autobus koji nikako da dođe...? Sve to škodi vašem mentalnom zdravlju.
I vrapci već znaju da stres loše utiče na zdravlje i zato nekako gledamo da ga se klonimo koliko možemo. Međutim, često zaboravljamo koliko su svakodnevne situacije u kojima doživljavamo takozvani mikro-stres, takođe štetne.
Termin mikro-stres opisuje događaje i situacije koji nas nerviraju, ali koje ne smatramo velikim, važnim, momentima od životne važnosti. Na primer, kada ne možemo da nađemo ključeve ili mobilni telefon, kasnimo na posao/fakultet/sastanak, dugo čekamo autobus... Sve su to manje-više uobičajene situacije sa kojima redovno susrećemo, i zbog toga i ne razmišljamo o tome kakav to stres predstavlja za nas.
Međutim, postoji sve više dokaza koji pokazuju da vi gomilanje ovih "mini" stresnih momenata zapravo moglo da uzrokuje ozbiljne mentalne probleme.
Nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da prosečan Britanac godišnje ima 27 dana mikro-stresa, odnosno dva sata dnevno, računajući samo sate kada je čovek budan. Iako je istraživanje rađeno u Britaniji, svako od nas je prilično često izložen mikro-stresu, nevezano za to gde živi.
Da svako od nas provede dva sata dnevno tako zabrinut i iznerviran, to bi nam verovatno bio alarm, ali pošto je ovaj stres mikro, odnosno "iscepkan" te ga ne doživljavamo odjednom celih dva sata, zavaravamo se da je sve u redu.
Studija sprovedena davne 1980. godine pokazala je da mikro-stresovi, odnosno mali svakodnevni stresovi, imaju više uticaja na psihološke simptome nego važni i veliki životni događaji, koji su se inače ranije smatrali jedinom "opasnom" vrstom stresa.
Drugim rečima, taj mikro-stres više utiče na nas nego neki veliki stres za koji očekujemo da će biti težak, poput gubitka voljene osobe, razvoda, neke ozbiljne povrede...
Osim toga, istraživači kažu da su ovi mali stresovi možda opasniji i zato što se češće dešavaju od velikih stresova, ali i zato što nas mikro-stres tera da osuđujemo sebe.
Kada doživimo neki veliki stres, verovatno ćemo se osloniti na podršku porodice i prijatelja da to prevaziđemo, ali kada izgubimo ključ, kasnimo negde, onda se sami "jedemo" zbog toga. Onda još i osuđujemo sebe da smo zaboravni, smotani ili već nešto treće, u zavisnosti od situacije.
Ti mali, naizgled nevažni stresovi, teraju nas da mislimo da nešto radimo pogrešno, da nismo sposobni da se nosimo sa svim, zbog čega se osećamo loše. A što više ličnog značaja pridajemo tom stresu, to više utiče na nas...
Nažalost, neki mikro-stresovi su neizbežni i jedino što možemo da uradimo je da naučimo kako da se sa tim nosimo. Dakle, razmislite o tome kako reagujete na stres. Ako postajete samokritični, podsetite sebe da to nije vaša greška ni krivica, već samo situacija kroz koju morate da prođete.
Razmislite o načinima koji vam pomažu da se opustite, i dajte sve od sebe da izbegnete mikro-stresove koje možete. Na primer, ako stalno zaboravljate gde su vam ključevi, odvojite jedno mesto u kući gde će vam uvek stajati ključ i napravite jedan rezervni koji ćete uvek držati u torbi, recimo.
Ukoliko često kasnite na posao, pokušajte da ustanete 10 minuta ranije kako biste imali više vremena da se spremite.
Ozbiljno shvatite mikro-stresove i imajte na umu da ostavljaju posledice na vaše mentalno zdravlje. Zaustavite ih u tome.