Tek svaki drugi obeleli od dijabetese uzima terapiju tačno onako kako mu je lekar propisao. Potrebna je edukacija pacijenata, jer se sa dijabetesom koji je pod kontrolom živi, a od komplikacija dijabetesa se umire.
Samo polovina pacijenata obolelih od dijabetesa pridržava se propisane terapije što značajno utiče na kontrolu bolesti i njene komplikacije, upozorava profesor dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog KBC "Zvezdara".
Nepridržavanje terapijskog režima može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija poput srčanog i moždanog udara, slepila, amputacija, neuropatija i popuštanja funkcije bubrega. Doktorka objašnjava da su razlog loše komplijanse, odnosno nepridržavanja propisane terapije, ubrzan tempo života, radne i druge obaveze, needukovanost pacijenta kao i terapija koja nije prilagođena pacijentovom načinu života.
Ako pacijenti piju lekove protiv dijabetesa, oni se terapije pridržavaju jako strogo, znači piju čak i ako imaju pad šećera, nastave da piju iste lekove što je recimo pogrešno. Pogrešno je da se pacijent slepo pridržava terapije, vidi da nešto nije dobro a on se i dalje pridržava terapije koja mu više ne odgovara.
"Osnovna terapija, bilo koja, mora da bude prilagođena pacijentu i zato je veoma bitan razgovor. Pacijenti neki kažu: doktor me ništa ne pita, daje mi terapiju a nije me ništa pitao, da li imam 2 obroka ili 3, da li živim sam ili mi neko kuva, da li sam uopšte fizički aktivan. Te neke osnovne stvari mi moramo da saznamo od pacijenta. Moramo da pitamo i kakav će život da bude, ne samo da li pacijent radi već i koliko poslova radi, koliko sati provede u poslu. Da li spava redovno... to je sve nešto što moramo da znamo kada određujemo terapiju", navodi dr Beljić Živković.
U kojoj će se meri pacijent pridržavati terapije zavisi od toga koliko je doktor uspeo pacijentu jednostavno da objasni čemu svaki lek služi, da izbor lekova prilagodi pacijentu, da mu objasni kako sebe da proverava i kontroliše.
Lekari najčešće greše što misle da ih pacijenti razumeju i da su zapamtili sve šta su rekli, a nisu mu sve to zapisali. Obolelima od dijabetesa život značajno olakšavaju savremeni insulini koji omogućavaju fleksibilnost terapije a time i bolju komplijansu, ističe endokrinolog dr Teodora Beljić Živković.
"Za razliku od onih starijih insulina čije dejstvo nije bilo predvidivo, danas ako vi pravilno date insulin, jedete i živite jednim normalnim ritmom, savremeni insulini deluju predvidivo. Zbog toga mi svakoga ko zadovoljava uslove Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prevodimo na nove, stabilne, predvidljive insuline koji su stalnog dejstva, bez varijabilnosti, manje izazivaju padove i povećanja šećera. Pacijent se dobro oseća i ima poverenje u taj insulin, oseća se sigurno da može da ga i sam podesi, malo poveća ili malo smanji", objašnjava dr Beljić Živković, endokrinolog KBC "Zvezdara".
Uspešna kontrola dijabetesa može se ostvariti samo uz poštovanje celokupnog terapijskog postupka koji obuhvata: odgovarajuću ishranu, redovnu fizičku aktivnost, svakodnevno praćenje koncentracija šećera u krvi, kao i dobru saradnju pacijenta i lekara.
Dijabetes je među vodećim uzrocima smrtnosti, a od njega boluje oko 710.000 ljudi u Srbiji.