Sve više ljudi primećuje nadutost i česte promene u kilaži, pa sumnjaju da su intolerantni na ugljene hidrate. Postoji li takva intolerancija i kako prepoznati simptome?
Ugljeni hidrati su veoma ukusni i kada vam naiđe iznenadna želja za hranom, teško da će vam se tražiti brokoli - uvek želite ugljene hidrate. Ipak, posle njih se nekad osećate naduti, primećujete česte promene u kilaži, pa da li ste onda intolerantni na ovu vrstu namirnica?
Dr Frenk Lipman kaže da je intolerancija na ugljene hidrate "siva zona".
"U prošloj deceniji, video sam povećan broj ljudi koji su slatkiše i ugljene hidrate zamenili proizvodima od celih žitarica, slatkih krompirom i svežim voćem. Ipak, i dalje su gojazni, umorni, imaju iznenadne napade želje za hranom. Ponekad nemaju višak kilograma, ali imaju problem sa nivoom šećera u krvi, i nije ništa neobično ako se to javi u nekom kasnijem životnom periodu. Njihova reakcija na hranu koju su ranije jeli se promenila", kaže Lipman.
Iako eksperti nisu saglasni zašto do toga dolazi, izgleda da je reč o kombinaciji nekoliko faktora. Geni u kombinaciji sa sedenjem kao načinom života, stresnim životnim stilom i decenijama konzumiranja obrađene hrane, sve to utiče na zdravlje creva.
Dr Lipman naglašava da preterana konzumacija naizgled zdravih namirnica, poput integralnog hleba, banana i mahunarki takođe ima ulogu u tome.
Kada se svare, sve te namirnice se pretvaraju u šećere. Zato se konzumiranjem velike količine tih namirnica, koliko god da su bogate vitaminima i mineralima, smanjuje tolerancija na ugljene hidrate. A pod smanjenjom tolerancijom se misli da se nivo šećera u krvi ne vraća u normalnu ni dva sata nakon što ste pojeli obrok - što vremenom dovodi do insulinske rezistencije, dijabetesa i gojaznosti.
Što je intolerancija na ugljene hidrate veća, to je viši šećer u krvi, koji se pritom ne smanjuje.
Kako onda da znate da li imate intoleranciju na ugljene hidrate? Ako sumnjate da biste je mogli imati, dr Lipman savetuje da izmerite nivo šećera u krvi nakon što pojedete namirnice ove vrste, a zatim proverite šećer i sat i dva nakon što ste pojeli obrok.
On izdvaja i pitanja na koja treba da odgovorite, kako biste utvrdili da li vaš metabolizam ima problem sa ugljenim hidratima:
Da li imate prekomernu težinu?
Da li ste umorni veći deo vremena, a posebno nakon što unesete ugljene hidrate?
Provodite li dosta vremena sedeći?
Imate li utisak da ne možete da kontrolišete apetit?
Da li vam se često jedu slatkiši, hleb, pasta, krompir, mahunarke?
Imate li vrtoglavicu i utisak "zamagljenog uma" kad ste gladni?
Da li imate povišen nivo šećera u krvi?
Imate li problem sa anksioznošću, depresijom, kožne probleme, bolove u zglobovima, mišićima, probleme sa hormonima ili spavanjem?
Ukoliko je odgovor pozitivan na jedno ili više pitanja, pokušajte da dve nedelje izbacite iz ishrane žitarice, mahunarke, skrobno povrće (šargarepe, krompir...) i voće. Ako nakon 14 dana primetite promene kada je reč o ovim simptomima, "otkrili" ste intoleranciju na ugljene hidrate.
U slučaju da ste intolerantni na ugljene hidrate, vaš sledeći korak je logičan - izbacite iz ishrane šećer i prerađene ugljene hidrate, a povećajte unos lisnatog povrća. Jedite manje skrobnog povrća, žitarica i mahunarki.
Ograničite unos mlečnih proizvoda koji sadrže mnogo ugljenih hidrata i pokušajte da ograničite unos alkohola. Kada je reč o voću, birajte ono koje sadrže manje fruktoze i pratite da li ćete se nakon toga bolje osećati.