Evo zašto smo zimi "naelektrisani".
Uz grip i ostale viruse, ovo doba godine ima još jedan "sporedni efekat": male strujne udare koji vas strefe kad pipnete… pa, bilo šta.
Ako imate utisak da se pretvarate u ljudski elektro-šoker, niste umislili. Postoji naučno objašnjenje za tu pojavu, uključujući i to zašto je češća zimi.
Statički elektricitet javlja se kao posledica nakupljanja električnog naboja u materijalu. On može da se stvori trenjem dvaju materijala koji su usput i izolatori. Setite se eksperimenta iz fizike, iz osnovne škole, šta se desi kad balon protrljate o kosu. Jedan objekat gubi elektrone i dobija pozitivan naboj, drugi ih skuplja i dobija negativan naboj. Naboji pak "očajnički" žele da povrate ravnotežu i ako dodirnete kvaku, slavinu ili nešto slično, naelektrisanje se otpušta i nestaje statički elektricitet.
Kakve veze zima ima s tim? Pa, elektricitet relativno teško prolazi kroz vazduh pošto je vaduh izolator. Ali, kad u vazduhu ima vlage… stvar se menja. Vlaga u vazduhu omogućava bilo kojem naboju koji se stvori na našem telu da se oslobodi, piše IFLScience.
Ova vrsta "neravnoteže" češće se događa zimi jer hladan vazduh generalno ima manje vlage nego topao leti. To znači da zimi taj naboj koji se nakuplja na površini naše kože nema kud, već ostaje tu gde jeste dok ne dodirnemo neki predmet koji je napravljen od materijala koji je dobar sprovodnik.
Osim toga, zimu provodimo, uglavnom, "u slojevima" vune, krzna, veštačkog krzna… materijala koji su "odlični" u pravljenju zaliha naelektrisanja, naročito u poređenju sa pamukom koji leti najčešće nosimo i koji je neutralan po tom pitanju.
Sad kad ste se podsetili fizike iz osnovne škole, znate šta vam je činiti. Ako vam ide na živce "strujica" koja vas pecka svaki čas, umotajte se radije u slojeve pamuka nego u vunu. Ili češće dodirujte metalne površine, da ne dozvolite da se nagomila previše naelektrisanja.
A ako imate viška vremena i para, možete i da kupite ovlaživač vazduha, naravno.