Takozvano permisivno ili popustljivo roditeljstvo uopšte nije dobro za decu, kažu stručnjaci.
Nije lako vaspitati dete, a posebno jer to ima veoma veliku ulogu u oblikovanju ličnosti deteta.
Stručnjaci kažu da postoje tri stila roditeljstva - autoritativno roditeljstvo, autoritarno i permisivno roditeljstvo.
"Permisivni roditelji imaju problem u postavljanju granica svojoj deci", kaže prof. dr Lora Markam, autorka knjige "Miran roditelj, srećno dete". "Zbog toga, ovi roditelji su skloni tome da ignorišu loše ponašanje, da se 'prepuste' dečjem ponašanju kada je ono uznemireno. Rezultat toga je da pred dete ne postavljaju nikakva očekivanja koja su prikladna za njegov uzrast".
Najjednostavnije rečeno, pod permisivnim roditeljstvom se smatra onaj "drugarski" odnos između roditelja i deteta, pri čemu roditelj najčešće detetu objašnjava baš sve, verujući da će ga dete razumeti i promeniti ponašanje.
Možda biste pomislili da deca permisivnih roditelja mogu sama da nauče kako da se snađu, ali rezultati pokazuju suprotno.
"Ne postoji mnogo dobrih strana permisivnog roditeljstva", kaže licencirani klinički socijalni radnik Ejmi Morin. "Da treba da izdvojimo dobru stranu, mogli bismo reći da deca stiču iskustvo. Nažalost, permisivni roditelj ne uče decu veštinama koje su im potrebne u donošenju dobrih odluka, kako bi mogli da se snađu i napreduju u stvarnom svetu".
To posebno važi za disciplinu.
"Permisivni roditelji su topli, brižni, što je svakako pozitivno, međutim, oni ne postavljaju granice, što je struktura koja je neophodna da bi se dete osećalo bezbedno i sigurno", smatra licencirani klinički socijalni radnik Debi Zajhner. "Idealno bi bilo da su roditelji istovremeno i ljubazni i 'strogi' prema detetu, što se drugačije naziva pozitivnom disciplinom. Pozitivna disciplina podržava razvijanje veština i osobina kod dece, poput rešavanja problema, donošenja odluka, empatije, poštovanja, ljubaznosti, samokontrole, samopouzdanja".
Dr Markam ističe da permisivni roditelji "imaju mala očekivanja od deteta, izbegavaju da se suprotstave detetu, i jako im je stalo da ne uznemiravaju dete, već da održe njegov mir".
Morinova dodaje da je s jedne strane dobro pustiti decu da neke stvari iskuse sama, ali da im je potrebno postaviti granice jer nemaju razvijene veštine koje bi im pomogle da se sama snađu u svetu.
Stručnjaci kažu da, ukoliko ste vi permisivni roditelj, nije kasno da počnete da postavljate granice.
1. Odredite porodična pravila. "Trudite se da ostanete smireni kada dete ne poštuje pravila, kako biste mogli da insistirate da ih dete poštuje. Zapamtite da je vaša povezanost sa detetom ono što mu daje motivaciju da poštuje ta pravila", kaže dr Markam.
Ona takođe savetuje da obratite pažnju na trenutke kada ne postavljate granice jer ne želite da povredite osećanja svog deteta – suočite se sa tom neprijatnošću.
2. Utvrdite rutinu. "Sva deca žele da imaju osećaj pripadnosti, da osećaju da su važni i da nečemu važnom doprinose", kaže Zajnerohova. "Ako, na primer, ujutru uvek žurite da ih odvezete u školu, a ponekad i kasnite, pitajte decu šta možete svi zajedno da preduzmete da biste stizali na vreme. Iznesite ideje i zajedno smislite plan. Tako ćete pokazati da ih poštujete, izgradićete vezu sa njima, i pomoći ćete im da nauče veštine rešavanja problema i donšenja odluka".
3. Nikada ne ignorišite loše ponašanje. "Možete da počnete ovako: 'Vičeš na mene. Ne koristio taj ton kada razgovaramo jedni sa drugima. Kaži mi šta te uznemirilo'", predlaže dr Markam. "Nemojte da ignorišete takvo ponašanje. Kasnije, kada se svi smire, možete da naglasite detetu da uvek može da razgovara sa vama, ali bez vikanja".