Male promene u načinu ishrane mogu da utiču i na vaše raspoloženje. Evo šta bi trebalo da uradite.
Ako i vas muči manjak motivacije i entuzijazma, ako više ne možete da se radujete sitnicama, možete da pokušate da popravite svoje stanje tako što ćete uvesti male promene u način ishrane.
Način života i ishrane značajno utiče na naše raspoloženje, a studije su pokazale da postoji direktna veza između onoga što jedemo i toga kako se osećamo. Na svu sreću, postoji mnogo namirnica koje mogu da vam poprave i emotivno i opšte stanje organizma, tako što će vam pružiti sve neophodne nutrijente koji su našem telu potrebni za stvaranje neurotransmitera zaduženih za dobro raspoloženje.
Ovih šest zdravih navika u ishrani mogu da promene vaš "pogled na svet":
Izbegavajte prerađenu hranu
Stabilan nivo šećera u krvi je jedan od najjednostavnijih načina da popravite sebi raspoloženje. Ovo znači da bi trebalo da izbegavate prerađene ugljene hidrate, sokove, zašećerene napitke, i svoje obroke zasnivate na proteinima, zdravim mastima (avokado, masline, orašasti plodovi, semenke, masna riba) i povrću koje je bogato antioksidantima.
Nemojte se plašiti masti
Ako sebi uskraćujete zdrave masti, možete očekivati da to ostavi posledice po vaš mozak, koncentraciju i raspoloženje. Zdrave masti su nam neophodne, pokušajte da u ishranu uvedete više izvora zdravih masti, kakvi su recimo maslinovo ulje i plava riba - sardine, skuša, losos, orašasti plodovi, seme lana i čija semenke.
Pijte zeleni čaj
Kad ste pod stresom, zeleni čaj je najbolji izbor. Sadrži moćne antioksidante, uključujući i katehine koji su važni za zdravlje mozga, kao i L-teanin, koji popravlja koncentraciju i fokus i ublažava odgovor organizma na stres.
Jedite namirnice koje su bogate vitaminom D
Nizak nivo vitamina D ponekad je krivac za loše raspoloženje. Hroničan nedostatak vitamina D može da vodi i u depresiju. Nije tačno utvrđeno koji mehanizam dovodi do toga, ali moguće je da vitamin D ima uticaja na regije mozga i na hormone (serotonin, recimo) koji određuju naše raspoloženje.
Zato je važno da unosite dovoljno ovog vitamina, a namirnice koje su najbolji izvori su goveđa ili teleća džigerica, žumance, riba iz konzerve, šitaki pečurke, mleko - punomasno, obrano ili delimično obrano, jogurt, bademovo mleko, sok od pomorandže, tvrdi sirevi.
Svakog dana konzumirajte fermentisane namirnice
Dokazi da dobre bakterije u našim crevima utiču na funkcije mozga i mentalno zdravlje, sve su brojniji,pa ne bi bilo loše da im malo pomognete. Fermentisani proizvodi kao što su jogurt, kefir, kombuha… dobar su saveznik u održanju zdrave ravnoteže bakterija.
I ne zaboravite na magnezijum
Uvek bi trebalo da se dobro osećamo ne samo fizički, već i mentalno. Ako nam nedostaje magnezijuma, to će se odraziti i na naše mentalno stanje. Magnezijum pomaže da se glutamat i kalcijum u našem mozgu održe na zdravom nivou. Ako ste pod stresom, ako je tenzija deo vaše svakodnevice, ako vas muči anksioznost, bez magnezijuma ćelije vašeg mozga nepovratno propadaju.
Na trpezi bi trebalo redovno da imate mahunarke, spanać, orahe, integralne žitarice, bademe, indijski orah, kikiriki, pasulj... Magnezijuma ima i u krompiru, bananama, lososu, mleku, piletini, ribi, govedini, brokoliju, jabukama i šargarepi.