Neurolog objašnjava razlike između migrene i drugih tipova glavobolje, a tu su i korisni saveti za prevenciju.
Ako vas boli glava i počinjete da osećate pritisak u čelu i sinusima, verovatno ćete pomisliti da je to još jedna "sinusna" glavobolja. Ali, migrene pogađaju više ljudi nego što biste pretpostavili. Svaka peta žena u nekom trenutku u životu će imati migrenu, ali manje od pet odsto njih dobiće tačnu dijagnozu i odgivarajuću terapiju, pokazuju podaci Američke fondacije za migrenu.
Postavljanje dijagnoze je važno jer samo na taj način možete da znate šta bi trebalo da uradite da bi uminuo bol koji vas, u slučaju napada migrene, potpuno onesposobljava.
Da li je migrena samo "jaka glavobolja"?
Ne, migrena je neurološki poremećaj od kojeg pate milioni ljudi širom sveta, samo u SAD od migrene pati 39 miliona ljudi. Dijagnoza se ne postavlja tako lako, prevencija i tretman ne daju savršene rezultate, i mnogo osoba koje pate od migrene u danima kad imaju napad ne može da ode na posao niti da se bavi uobičajenim aktivnostima.
"Migrenozne glavobolje u najvećem broju slučajeva kreću se između umerenih i ozbiljnih", kaže dr Lorens Njumen, neurolog iz Njujorka. "Često su praćene mučninom i povraćanjem, kao i pojačanom osetljivošću na svetlost i zvuk. Tipično, osobu će onesposobiti u obavljanju dnevnih obaveza, jer većina pacijenata koji pate od migrene kad dobiju napad želi samo da leži u mraku i odmara se dok bol ne prođe, što može trajati između 4 i 72 sata", objašnjava dr Njumen za portal Good Housekeeping.
Šta se dešava u mozgu tokom napada migrene?
"Okidač" za napad migrene najčešće je aktiviran trigeminalni nerv, koji šalje senzacije do mozga. "Kad je trigeminalni nerv naglo aktiviran, luče se određeni neurotransmiteri koji izazivaju oticanje krvnih sudova u mozgu", objašnjava dr Njumen. "Onda se luče druga jedinjenja i dolazi do zapaljenskog procesa. Zbog toga je bol tako snažan."
Bol se, u zavisnosti od slučaja, prenosi u različite regije mozga, izazivajući osetljivost na svetlost i zvuk, mučninu, povraćanje i druge simptome.
Kako da znamo da li je u pitanju migrena ili "obična" glavobolja?
Ljudi često migrene mešaju sa drugim tipovima glavobolje. Istraživanja pokazuju da 90 odsto ljudi koji su sebi "postavili" dijagnozu sinusne glavobolje, koja se takođe manifestuje snažnim osećajem pritiska u čelu i regiji sinusa, zapravo imaju migrenu.
Osobe koje pate od migrene, ponekad bol pripisuju problemima sa zubima ili okom, kaže dr Njumen.
Ako prepoznate dva ili više simptoma sa liste koja sledi, moguće je da patite od migrena, i trebalo bi o tome da porazgovarate sa lekarom:
Povremeni napadi gotovo neizdržive glavobolje
Pulsirajući osećaj, često lokalizovan s jedne strane glave
Mučnina i povraćanje
Osetljivost na svetlost, buku ili mirise
Glavobolja koja se pogoršava kad se pomerite
Glavobolja zbog koje morate da izostanete posla ili da otkažete sve planirane aktivnosti
Glavobolja koja traje između četiri sata i nekoliko dana
Da li možete da imate migrenu bez "aure"?
Često se misli da je migrena uvek praćena aurom, koja se može manifestovati kao "svetlucanje", "fleševi", ili delimičan i prolazan gubitak vida. Ali, to se dešava u svega 25 odsto slučajeva, a i tu se iskustvo može razlikovati. Kod nekih osoba, ovi simptomi (aura) se javljaju pre napada migrene, dok se kod drugih razvijaju tokom ili nakon napada migrene, objašnjava dr Rejčel Kolman, neurolog iz bolnice "Maunt Sajnaj".
Kako se leči migrena?
U najvećem broju slučajeva, kod napada migrene lekovi protiv bolova koje možete kupiti bez recepta ne pomažu (čak ni oni koji se reklamiraju tako), ali lekar vam može prepisati efikasnije lekove u formi tableta ili injekcija.
Dnevna rutina može biti od pomoći u prevenciji migrene.
"Geni koji osobu čine sklonom napadima migrene, generalno su 'odgovorni' za hiperativan ili hipersenzitivan mozak", objašnjava dr Njumen. "Samim tim, svaka promena u dnevnom režimu može biti okidač za napad migrene."
Šta možete da uradite?
Preporučuje se da spavate dovoljno i da svakog dana odlazite u krevet i ustajete približno u isto vreme.
Osim toga, postarajte se da svakog dana imate tri obroka, opet približno u isto vreme svakog dana, kao i da vežbate najmanje tri puta nedeljno.
Trebalo bi da unosite dovoljno tečnosti, ali da ne preterujete sa kofeinom i alkoholom,
I, naravno… probajte da nađete način da se izborite sa stresom.