Pročitajte neke korisne savete stručnjaka kako da se rashladite u danima pred nama.
Topli talas iz Zapadne Evrope stigao je i kod nas, a danas i sutra očekuju se vreli dani sa temperaturama i do 39 stepeni Celzijusa. Lekari upozoravaju da se iz kuće ne izlazi bez flašice sa vodom, jer nagli skok temperature ne prija hroničnim bolesnicima, ali ni zdravim osobama.
Za rashlađivanje se ne preporučuju ledeni sokovi i energetska pića, već voda i čaj.
Dr Biserka Obradović iz beograda kaže da se kod pacijenata koji imaju povišen krvni pritisak i redovno koriste terapiju, usled visokih temperatura dodatno šire krvni sudovi i dolazi do dodatnog pada krvnog pritiska.
"Dodatni pad krvnog pritiska može dovesti do nesvestice, vrtoglavice i do kolapsa organizma", pojasnila je ona i dodala da se kod takvih pacijenata u dogovoru sa izabranim lekarom mora korigovati terapija tokom letnjih, vrelih dana.
Ni osobama koji imaju nizak pritisak, ne prijaju visoke temperature jer se pritisak dodatno snižava. Oni pri izlasku iz kuće treba da ponesu flašicu vode, ali i nešto slano sa sobom, jer so zadržava tečnost u organizmu i tako se povećava krvni pritisak.
Ukoliko dođe do kolapsa organizma i pada u nesvest, pacijenta ne treba stavljati da sedi, polivati ga vodom, šamarati, već postaviti u ležeći položaj.
"Pacijentu treba podići ruke i noge da krv iz ekstremiteta dođe do mozga. Tako će mozak biti nahranjen i osoba će doći svesti. Treba im dati slanu vodu da im povisimo krvni pritisak", pojasnila je ona.
Velika vlažnost vazduha, zbog nedavnih padavina i visokih temperatura posebno smeta pulmološkim pacijentima jer je velika vlaga u vazduhu što nepovoljno utiče na disanje.
"Metereopate su posebno osetljive na vremenske promene i kod njih hipofiza luči hormon stresa, tako da oni na sve te promene reaguju mnogo burnije. Kod njih se javlja nesanica, bezvoljnost, dekocentracija", pojasnila je ona.
Tokom vrelih dana organizam se mora rashlađivati - najbolje vodom i mlakim čajem, nikako ledenim napicima. Takođe, tokom vrelih dana lekari savetuju da se ne koriste energetska pića, jer se na taj način unose toksini u organizam.
"Organizam umesto da stvara imunitet, da se odbrani od svakodnevne vreline on će se još boriti protiv toksina koje mi unosimo energetskim pićima", navela je Obradović.
A zašo je važno unošenje tečnosti tokom vrelih dana? Organizam se protiv visokih temperatura bori znojenjem, što može dovesti do dehidratacije i gubitka velike količine tečnosti koja se mora nadoknaditi.
"Gubitak velike količine tečnosti je posebno opasan kod starijih hroničnih bolesnika, zato što se krv zgušnjava i to je potencijalna opasnost jer može doći do embolije, infarkta srca i moždanog udara", pojasnila je Obradović.
Posebno se mora obratiti pažnja kada se iz spoljašnje sredine ulazi u klimatizovan prostor, jer nagli prelazak sa toplog u hladno takođe dovodi do suženja krvnih sudova i zdravstvenih problema. Lekari upozoravaju da temperatura između spoljne sredine i klimatizovanog prostora ne sme biti veća od pet, šest stepeni.
Fizička aktivnost se preporučuje samo u jutarnjim satima i predveče, nikako u najtoplijem delu dana. Takođe, odeća treba da bude prilagođena vremenskim prilikama, slojevita, pamučna kako bi organizam mogao nesmetano da se rashlađuje.
Dr Obradović kaže da ukoliko se odeća ne prilagodi vremenskim uslovima može doći do toplotnog udara. To se najčešće dešava posle kiše jer se ljudi "dobro" obuku i izađu na ulicu jer očekuju da je hladno.
"Ukoliko je osoba pretopljena, tečnost ne može da isparava tako da može doći do toplotnog udara. On se prepoznaje tako što dolazi do malaksalosti, vrtoglavice, glavobolje, nesvestice. Neophodno je skinuti višak odeće i pacijenta rashladiti", pojašnjava naša sagovornica.
Kod onih koji su dugo izloženi dejstvu sunčevih zraka može doći do opekotina i sunčanice koja je praćena glavoboljom i vrtoglavicom. Najvažnije je takve pacijente pomeriti sa sunca i rashladiti ih.