Baš kao i srcu, plućima, mišićima i našem mozgu je potrebno vežbanje. Evo šta da radite da biste bili bistrog uma i u poznim godinama.
Verovali ili ne, mozak se smanjuje sa godinama. Na ovaj prirodan proces utiču i neke loše životne navike, kao što su alkohol, pušenje i nespavanje.
Iako čini samo dva odsto naše telesne težine, mozak dnevno obrađuje oko 100.000 reči. On upravlja i kontroliše sve što radimo. Šta se sa njim dešava posle 60. godine?
"Proces starenja se svakako dešava u čitavom organizmu, pa i u našem mozgu. Smanjuje se tečnost, kapaciteti gradivnih materija, pre svega proteina, smanjuju se metabolički procesi, preovlađuje katabolizam. I tako se smanjuje i ukupna zapremina mozga", rekao je za RTS prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.
Studije pokazuju da na volumen mozga utiče i fizička aktivnost. Baš kao i srcu, plućima, mišićima i našem mozgu je potrebno vežbanje.
"Studije su pokazale da ako se neko bavi fizičkom aktivnošću, sat vremena fizičke aktivnosti će za 0,2 odsto da poveća volumen mozga", istakla je prof. dr Sanja Mazić, lekar sportske medicine, sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
"Mozak ima 11 milijardi neurona i interneurona. Volumen je definisan rođenjem i onda dolazi do značajnog povećanja volumena i dolazi do obrta. Najveći broj neurona su motoneuroni, nervne ćelije koje su zadužene za pokrete, pa je fizička aktivnost ta koja pokreće tu arhitektoniku", napominje dr Raičević.
Fizička aktivnost prepisuje se i kao prevencija i kao terapija
"Za stare ljude fizička aktivnost ima puno pozitivnih efeketa, prevashodno na zdravlje kardiovaskularnog sistema, a znamo da se krvni sudovi od naše 11 godine menjaju i da je to fiziološki proces. Ona omogućava i lakše disanje, kontrolu šećera u krvi koja je opet nešto što se sa starenjem, fiziološki normalno javlja", rekla je dr Sonja Mazić.
Kako onda da "treniramo" mozak?
"Pokazalo se da trening mozga utiče i na proces kognicije i zapreminu, tako da je vežbanje način da ti neuroni rade stalno, da te veze funkcionišu i tada se podržava ta arhitektonika i zapremina", zaključoi je prof. dr Ranko Raičević.
Kombinacija umerene fizičke aktivnosti pet do 10.000 koraka dnevno i čitanje knjiga je savet koji utiče i na arhitektoniku mozka i funkcionalnih veza.