Svako od nas ima trenutke preispitivanja, ali postoje određene stvari koje nikad ne bi trebalo da dovodite u pitanje, čak ni kad vas uhvate trenuci slabosti.
Nije uvek lako odupreti se potrebi za preispitivanjem ili samooptuživanjem. Ako patite od anksioznosti ili depresije, to je "sastavni deo" gotovo svakog vašeg dana. Ali postoje neke stvari koje nikad ne bi trebalo sebi da radimo, a postavljanje ovih pitanja je među prvima na toj "zabranjenoj listi". Nije lako promeniti način razmišljanja i izaći iz ustaljenih obrazaca, ali vredi truda. Pokušajte, dakle, da ova pitanja precrtate zauvek:
Da li im se dopadam? (Kolegama na poslu, porodici ili prijateljima osobe koju volite…)
Na nekom nivou, svi mi želimo da se dopadnemo ljudima. Možda se pitate da li vas voli šef, kolege na poslu, članovi porodice ili prijatelji čak. Možda nije važno što vam oni svakog dana jasno pokazuju da ste im dragi, jednom kad skrenete na taj otrovni kolosek, gotovo je s racionalnim pristupom problemu. Kad se uhvatite da idete tim putem, pokušajte da zamenite takvo razmišljanje razmišljanjem o tome šta se vama samima dopada kod - vas samih. To je ionako jedino važno, na kraju, da vi sami budete zadovoljni sobom.
Da li je to bila greška?
Svako od nas u životu napravi svoju "dozu" grešaka, to je ljudski. Ali ne bi trebalo sebe da kinjite godinama zbog svake od njih. Ljudi nisu bogovi, ljudi su… samo ljudi. A ljudi greše. Uključujući i vas. Nemojte prema sebi biti stroži nego što biste bili prema nekome koga volite. Jedino što se na kraju računa je da li ste nešto naučili i iz tih grešaka koje ste pravili u životu.
Šta će sve krenuti naopako?
Ako vas očekuje nešto sa čime se niste susretali ranije, prirodno je da imate tremu. Nije jednostavno iskoračiti iz lične zone udobnosti. Ali, ako se svaki put kad treba da probate nešto novo pitate šta će sve krenuti naopako, ne dovodeći u opšte u pitanje da li će nešto krenuti naopako, ukopaćete se u anksioznosti i sami sebe mučiti praktično beskonačno, jer kad takav obrazac mišljenja usvojite, vrlo je teško prekinuti ga. Stalna izloženost stresu ostavlja i fizičke posledice, u vidu visokog pritiska, recimo, ili gomilanja viška kilograma. Nemojte sebi to da radite. Pokušajte da to pitanje zamenite pitanjem koliko će lepo ili zabavno biti to novo iskustvao.
Šta ako ne uspem?
Neuspesi su neizbežni, baš kao i životne greške. Ali, probajte jednom bar, za promenu da se zapitate šta ako uspete… Umesto da unapred razvijate najcrnji mogući scenario, pokušajte da sagledate stvari iz drugačije perspektive. U krajnjoj liniji, čak i iz neuspeha učimo nešto novo.
Da li sam dovoljno dobra? (Za neki posao, za neku osobu, za sreću…)
Ovo je linija misli koja može bukvalno da vam upropasti život. Nikad ne bi trebalo da se pitate da li ste dovoljno dobri da zaslužujete da budete srećni, da vas neko voli, da nekome budete važni. Dobro je, naravno, da se trudite da uvek napredujete, da budete bolja osoba nego što ste bili, da rastete iznutra, ali ne tako što ćete dovoditi u pitanje svoju vrednost. Radite na svom samopouzdanju tako što ćete "slaviti" svaki svoj mali uspeh. Sve dok jednog dana ne prestanete da se pitate da li zaslužujete sreću.
Šta će drugi misliti?
Kad radimo nešto, prirodno je da se pitamo kako će drugi ljudi reagovati na to. Ali, postaje opasno kad tuđe mišljenje postane jedino važno. Dobro je da budete spremni da poslušate savete i konstruktivnu kritiku. OK je i da se ono što radite ne dopada uvek svima. Sve dok vi sami sebe možete da pogledate u ogledalo i znate da ste dali sve od sebe, tuđe mišljenje ne bi trebalo previše da vas pogađa.