Kako se leči povišen krvni pritisak

Hipertenzija je poznata kao "tihi ubica", i to nije nešto čemu bi tebalo olako da pristupate, jer ovo stanje povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Uprkos tome što ukoliko se ne leči može da dovede čak i do fatalnih ishoda, visok pritisak gotovo da nema simptoma, a statistika kaže da oko 30 odsto građana Srbije pati od hipertenzije.

Evo šta bi trebalo da znate o povišenom pritisku, a donosimo vam i korisne savete kardiologa koji vam mogu pomoći da ga vratite u zdrave granice.

Šta je hipertenzija?

Hipertenzija je visok krvni pritisak, objašnjava za Yahoo Health dr Džeki Jubani kardiolog. "Do povišenog pritiska dolazi kad krv velikom silom prolazi kroz krvne sudove, a kad se to događa, organi ne dobijaju dovoljno kiseonika i nutrijenata, što može da dovede do oštećenja."

Koje vrednosti se smatraju povišenim krvnim pritiskom?

Ranije su granice bile "više od 140 sa 90", ali danas se povišenim pritiskom smatraju vrednosti koje prelaze 120 sa 80. "Kao rezultat pomeranja graničnih vrednosti, danas imamo više pacijenata koji pate od hipertenzije nego ranije", objašnjava dr Jubani.

Šta su "gornji" i "donji" pritisak?

Gornji pritisak(sistolni) je pritisak krvi na zidove krvnih sudova u trenutku kada se srce kontrahuje, tj. pumpa krv, dok je donji pritisak (dijastolni) period kada se zid arterija opušta, a srce puni krvlju.

Koji su simptomi povišenog pritiska?

U najvećem broju slučajeva, ovo stanje dolazi bez simptoma, i to je ono što ga čini toliko opasnim.

"Možete godinama da imate visok pritisak, bez ijednog simptoma, sve dok se ne desi nešto jako ozbiljno, poput moždanog udara, infarkta, otkazivanja bubrega", kaže dr Jubani.

Ipak, postoje simptomi koji su indirektno povezani sa povišenim pritiskom u nekim slučajevima: jaka glavobolja, krvarenje iz nosa, ubrzano i kratko disanje, crvenilo lica, zujanje u ušima, umor, mučnina...

Kako se postavlja dijagnoza?

Prilično je jednostavno. Sve što treba da uradite je da odete kod lekara da vam izmeri pritisak u tri ili četiri različite prilike, ili da ga merite sami, uz pomoć nekog od kućnih aparata za merenje. Ali, imajte u vidu da su pouzdaniji oni koji se postavljaju na mišicu, nego oni koji mere pritisak na zglobu.

Koji su najčešći faktori rizika?

Nasledni faktor: ako u porodici imate slučajeve hipertenzije, trebalo bi redovno da kontrolišete pritisak.

Godine i pol: starenjem se povećava rizik od povišenog pritiska jer krvni sudovi gube elastičnost. Posle 45. godine, rizik je viši i kod muškaraca i kod žena, a nakon 65. godine ovom problemu podložnije su žene.

Nedostatak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana, gojaznost, pušenje i kontzumiranje alkohola su među ozbiljnim faktorima rizika.

Šta se ako dobijete dijagnozu hipertenzije?

Lekar će vam nakon postavljanja dijagnoze preporučiti promene u načinu života. Ukoliko ste gojazni, biće vam naloženo da smršate, da prestanete da pušite ako ste pušač, kao i da povećate obim fizičke aktivnosti i počnete da se hranite zdravije. Jedan od načina ishrane koji blagotvorno deluje na zdravlje srca je mediteranska ishrana.

Takođe, lekar će vam savetovati da smanjite unos crvenog mesa, zasićenih masti i soli.

Ako ništa od toga ne pomogne, biće vam prepisana odgovarajuća terapija, u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem.