Plastični pištolji igračke redovan su "rekvizit" među dečjim igračkama. Treba li da vas zabrine ako vaše dete obožava ove igračke?
"Znamo da su dečaci skloniji igranju pištoljima nego devojčice, tu nema dileme", kaže psiholog Majkl Tompson.
Nekada mališanima nisu potrebni ni pištolji, već prstima "pucaju" u drugare, pretvarajući se da je to pištolj.
Psiholog kaže da ga roditelji i vaspitači često pitaju kako da suzbiju nasilne igre kod dečaka, ali on odgovara da tako nešto ne postoji jer nasilje podrazumeva agresiju, da neko bude povređen. Igranje je sasvim druga stvar i tu niko ne biva povređen, barem ne namerno.
"Da, možda je nekad tema igara nasilje i to odrasle ljude uznemiruje. Ali, pogledajte nauku iza toga – postoji li veza između dečje igre i nasilja u odraslom dobu? Nikada nisam našao vezu između to dvoje".
Slično tome, on ističe da ne postoje ni dokazi da devojčice koje se "igraju porodice" i imaju bebe tj. lutke, postati se*sualno aktivne u ranom uzrastu.
Psiholog ističe da izloženost pravom nasilju ima značajn uticaj na ponašanje dece, te da deca koju roditelji tuku, na primer, imaju veće šanse da budu agresivna.
Drugim rečima, ne treba da vas brine to što se dete igra pištoljima, a dečji psiholog Emili Edlin ističe i da pokušaj da deci zabranite da to rade, može da ima suprotan efekat.
"Može se desiti da im to postane još primamljivije zato što tome pridajete toliki značaj, a deci je zabavno da privlače pažnju roditelja ili ne razumeju da mogu da upadnu u nevolju zbog nečega što je njima potpuno prirodno".
Umesto toga, savetuje da decu naučite da niko ne bi trebalo da bude povređen, niti da se oseća neprijatno zbog igre.