Većina roditelja ponekad pribegava ovim metodama, jer u nekim situacijama deluju kao najjednostavnije rešenje, ali… Dugoročno, i prazne pretnje i lažna obećanja ostavljaju ozbiljne posledice po vaš odnos sa detetom. Evo šta kažu psiholozi.
Prazne pretnje i obećanja koja nikad neće biti ispunjena su za većinu roditelja "nužno zlo". Iako su mame i tate svesni da to nije dobar metod vaspitanja, ponekad im pribegavaju jer im deluje kao da nemaju drugog izbora.
Recimo, u restoranu ste i pokušavate da završite obrok na miru, ili kasnite i morate da krenete… na kraju kažete nešto kao "ako ne prestaneš ovog trenutka uzeću ti … (igračku koju dete voli)". Ili "budi dobar još 15 minuta, i dobićeš nešto lepo čim dođemo kući".
Nemate nameru, naravno, da oduzmete dragocenu igračku, a "nešto lepo", ako ne bude već zaboravljeno dok stignete do kuće, pretvoriće se u bombonu koja vam se vuče negde po fioci u kuhinji već neko vreme.
Ali, nije to toliko strašno, zar ne? Na kraju krajeva, svi roditelji to rade? Pa… Zavisi kako gledate na to.
Istraživanja pokazuju da prazne pretnje i neispunjena obećanja ipak ostavljaju posledice, narušavajući pritom vaš odnos sa detetom. "Kad nešto izgovorite, morali biste toga i da se držite", kaće Mišel Borba, razvojni psiholog.
"Deca su vrlo pametna, i imaju 'detektore', tako da vaša lažna obećanja neće proći neprimećeno."
Sasvim mala deca drže svoja obećanja, i to im je prirodno. Samim tim, očekuju i od drugih, pre svega od roditelja, da se tako ponašaju. Ali, sasvim mala deca uče posmatranjem, i ako im šaljete pogrešnu poruku, ne možete da očekujete ništa dobro.
Kad kao roditelj ne držite reč, učite dete da je takvo ponašanje prihvatljivo kaže psiholog Borba: "Ako želite da vaše dete bude pošteno, dostojno poverenja, vi morate biti pošteni i dostojni poverenja."
Prazne pretnje mogu da imaju i dublje posledice. Ako stalno pribegavate ovom vaspitnom "metodu", minirate svaku mogućnost da dete razume odnos poštovanja pravila i posledica koje njihovo kršenje izaziva.
Kad pretite detetu, a zatim to ne ostvarite, šaljete poruku da "pravila" zapravo mogu da se zaobiđu ili krše, već u zavisnosti od situacije.
Osim toga, pretnje oduzimanjem nečega što dete voli, ako se često ponavljaju, izazivaju stres kod mališana, što dodatno smanjuje verovatnoću da će se ponašati lepo, odnosno, biti poslušni u trenutku kad to od njih zahtevate.
Šta da radite umesto toga? Pa… valjalo bi da se potrudite sistematski.
Da li ste znali da je verovatnoća da će dete biti "nemoguće" otprilike četiri puta veća ako je gladno, umorno, ili ga ignorišete kad ono želi trenutak vaše pažnje?
Kad se spremate da idete negde, u posetu na primer, pobrinite se da to ne bude u vreme kad dete uobičajeno spava popodne. Ako ćete se duže zadržati u gradu, imajte spremnu užinu u tašni…
Pre nego što krenete u nabavku, dogovorite se oko toga šta ćete kupiti. I ako ste se dogovorili da kupite jedno "nešto", onda ispunite obećanje, i kupite tu kesicu grisina ili čokoladu koju ste obećali.
A ako ste tokom nedelje obećali da ćete za vikend ići zajedno u park, zoološki vrt ili da vozite bicikl, ispunite to. Koliko god da ste umorni, koliko god da imate posla po kući… Neka sačeka sve.
Ono što se obeća mora i da se ispuni. I trebalo bi uvek da možete mirne duše da kažete "mama/tata te nikad nije slagala/slagao".
To je jedini način da jednog dana budete sigurni da dete neće lagati vas, ni za ocene i bežanje iz škole, ni za mnogo ozbiljnije stvari u životu. Prilično je jednostavno. Samo treba da mu usadite od malih nogu da "ono što se obeća mora i da se ispuni", sopstvenim primerom.
Samo tako ćete moći da budete sigurni da će mu "časna reč" jednog dana biti važna kao vazduh koji diše. Možda traži više truda, dok su deca mala, ali videćete da vredi. Na kraju… "reč" je ono što će vaše dete jednog dana činiti dobrim čovekom.