Bolest koja je u srednjem veku pokosila milione života u Evropi, izazvala je zabrinutost u Kini nakon pojave jednog novog slučaja. Međutim u Unutrašnjoj Mongoliji, gde se nekoliko ljudi još prošle godine zarazilo ovom smrtonosnom bolešću, situacija je daleko opuštenija.
Kako objašnjava profesor Brus I. Li, stručnjak za zdravstvo, iako se radi o ozloglašenoj bubonskoj kugi, u današnje vreme nema mnogo mesta panici oko ove bolesti.
"Da, ovo je kuga koju uzrokuje bakterija Yersinia pestis, koja se može preneti na ljude nakon što buve ujedu zaražene glodare. Da, to su buve koje grizu životinje poput pacova, miševa i mrmota. Da, buve koje grizu pacove nije lepa slika. Da, Yersinia pestis je takođe ono što je izazvalo 'Crnu smrt' koja je sredinom 1300-ih ubila preko 50 miliona ljudi u Evropi. Da, bilo je još četiri slučaja kuge u Unutrašnjoj Mongoliji još prošlog novembra. Pa zašto su vlasti u mestu Bajanur pozvale samo na upozorenje trećeg nivoa, a ne na upozorenje prvog ili drugog nivoa? Kako je preneo Rojters, upozorenje trećeg nivoa "zabranjuje lov i jedenje životinja koje mogu da nose kugu i traži od javnosti da izveštava o svim sumnjivim slučajevima kuge ili groznice bez jasnih uzroka i da prijavi sve bolesne ili mrtve mrmot." To nije baš neki odgovor koji znači "oh sr***e" ili "2020. godino, šta nam to radiš?" Pa, na kraju krajeva, to je samo kuga. Nema potrebe za panikom. Ovo nije 14. vek. Sigurni ste u 2020. godini, sigurno bar što se tiče kuge. Sada postoje antibiotici poput streptomicina, gentamicina, doksiciklina i ciprofloksacina koji mogu lako da leče kugu, uz pretpostavku da se primene na vreme", napisao je on za "Forbs".
Inače, malo-malo pa se poneki slučaj bubonske kuge javi i na drugim kontinentima.
"Na primer, u SAD se od 2000. godine prosečno prijavljuje sedam slučajeva kuge kod ljudi. Najviši bilans bio je 17 u 2006. godini. Većina ovih slučajeva se dogodila na zapadnom i jugozapadnom delu SAD", rekao je on.
Međutim, to nikako ne znači da kuga nije i dalje veoma opasna bolest.
"Ako imate temperaturu, groznicu i slabost, nemojte reći, 'ako imam neku kugu, bolje da to bude baš kuga'. Bez antibiotika, šanse se prilično loše kreću, pa 30% do 100% ljudi umire, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Stoga je važno dobiti brzu dijagnozu i lečenje. Nemojte reći: 'Mislim da imam kugu, ali pokušaću da je preležim'. Kuga dolazi u tri oblika. Simptomi se obično razvijaju tri do sedam dana nakon početnog izlaganja bakterijama", objasnio je on.
Tri oblika kuge
Tri oblika kuge su bubonska, septična i pneumonična, a svaka od njih sa sobom nosi grozne posledice.
Bubonsku odlikuje infekcija limfnih žlezda, koja se lako širi po telu ako se ne koristi antibiotik. Ona dalje može da se razvije u septičnu i pneumoničnu.
Septična se javlja kada bakterija dospe u krvotok i može da dovede do abdominalnog bola i šoka. Tom prilikom se dešava često krvarenje po koži i sluzokoži, prsti i nos postanu crni pa otpadnu.
Pneumonična je najgora verzija jer, ne samo što izaziva tešku upalu pluća i šok, ona je i jedini oblik kuge koji može da se prenosi s čoveka na čoveka preko respiratornih kapljica.
Slučajevi kuge nisu neuobičajeni u Kini, ali su zaraze sve ređe, piše Blic i ukazuje da je Kina od 2009. do 2018. prijavila 26 slučaja oboljevanja i 11 smrtnih slučaja.
Potvrda kineskih zdravstvenih vlasti da je pastir u Unutrašnjoj Mongoliji zaražen bubonskom kugom pokazuje da čak i dok se sve bori s pandemijom novog virusa, ostaju i stare pretnje, piše "Njujork tajms".
Zdravstvene vlasti Bajanura su saopštile da je pacijent u stabilnom stanju u bolnici.
Gradske vlasti su takođe navele da će mere za sprečavanje kuge ostati na snazi do kraja godine.
Pneumonična kuga, ako se ne leči neizbežno vodi do smrti, dok je bubonska kuga, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, fatalna u 30 do 60 odsto nelečenih slučajeva.
Dok je Kina izgleda smanjila slučajeve korona virusa na blizu nula, ostaju druge zarazne pretnje, ističe AP i ukazuje da je pored korona virusa, koji je prvo zabeležen u kineskom gradu Vuhanu krajem prošle godine, Kina suočena i s afričkom svinjskom groznicom.
SZO: Nije veliki rizik
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne smatra da bubonska kuga u Kini predstavlja veliki rizik, izjavio je neimenovani zvaničnik te organizacije.
On je rekao da Kina "dobro kontroliše" širenje bubonske kuge.