Nova naučna studija otkrila je da naizmjenično gladovanje, popularna autofagija, može da poveća šansu za preranu smrt od kardiovaskularnih bolesti.
Ako jedete 8 sati i postite preostalih 16, obratite pažnju na novu naučnu studiju koja je dovela u pitanje zdravstvene dobrobiti ovog režima ishrane. Inače je poznata kao veoma hvaljena, a podržale su je brojne poznate ličnosti i stručnjaci. Preliminarna studija Američkog udruženja za srce otkrila je da je ograničavanje obroka na samo osam sati dnevno, povezano sa povećanjem rizika od 91 odsto za preranu smrt od kardiovaskularnih bolesti.
Stručnjaci predvođeni dr Viktorom Žongom sa medicinske škole Univerziteta "Đao Tong" u Šangaju analizirali su oko 20.000 odraslih osoba u SAD prosječne starosti 49 godina koje su naizmjenično gladovale. Prema studiji predstavljenoj na konferenciji u Čikagu, oni koji su se ograničili da jedu samo osam sati dnevno, imali su 91 odsto veći rizik da umru od kardiovaskularne bolesti u odnosu na one koji su jeli tokom perioda od 12 do 16 sati.
Među učesnicima studije, oni sa postojećim kardiovaskularnim oboljenjem koji su jeli tokom perioda od osam do deset sati dnevno, imali su 66 odsto veći rizik od smrti prouzrokovane srčanim problemima ili moždanim udarom. Istraživači su takođe utvrdili da vremenski ograničena ishrana nije smanjila ukupni rizik od smrti ni od jednog uzroka.
"Ograničavanje vremena za jelo svakoga dana, poput osam sati dnevno, steklo je ogromnu popularnost prethodnih godina kao način da se izgubi na težini i popravi srčano zdravlje. Međutim, dugotrajni efekti naizmjeničnog gladovanja, uključujući tu i rizik od prerane smrti zbog kardiovaskularne bolesti, nepoznati su", naveo je Žong. Štaviše, autori studije bili su iznenađeni da su ljudi koji su pratili režim 16:8 zapravo imali veću šansu od umiranja od neke kardiovaskularne bolesti.
"Iako je ova vrsta dijete bila popularna zbog svojih potencijalnih kratkoročnih zdravstvenih dobrobiti, naše istraživanje jasno pokazuje da u poređenju sa uobičajenim režimom ishrane od 12 do 16 sati na dan, kraći period za jelo nije ni na koji način povezan za dužim i zdravijim životom", istakao je Žong. "Ohrabrujemo pažljiviji pristup preporukama ishrane, koje obezbjeđuju da budu u skladu zdravstvenim stanjem pojedinca i najnovijim naučnim dokazima", rekao je Žong.
Ipak, dodaje da je još istraživanja ove prakse potrebno i da njihova studija ima određena ograničenja. Mnogi stručnjaci su takođe iznijeli svoje rezerve u vezi sa novim istraživanjem, jer je ono bazirano na upitnicima kako bi se stekao uvid u uobičajenu ishranu učesnika. Godinu dana duga studija analizirala je učesnike u Nacionalnim zdravstvenim i nutritivnim godišnjim anketama od 2003. do 2018. i uporedila podatke sa Nacionalnim indeksom umrlih Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, odnosno bazom podataka ljudi koji su preminuli u SAD od 2003. do 2019. godine.
(RTS/MONDO)