Prema istraživačima Vašington univerziteta, budućnost takozvanih neuromorfnih čipova za računare će biti ni manje ni više nego - med.
Kao što se sve nove tehnologije prave tako da budu što zelenije moguće, tako i nova studija sprovedena na pomenutom Vašington univerzitetu (WSU) kaže da ova nova tehnologija pravi put za održive, bio razgradive i nezamislivo brze računare.
Neuromorfni računari
Nije kao da vam je med prva stvar koja vam padne na pamet kada razmišljate o čipovima za računare, ali na WSU kažu da bi to mogao da bude ključ za pravljenje ekoloških kompjutera koji bi bili dovoljno moćni da oponašaju način na koji funkcioniše ljudski mozak. Ovaj format računara je zamišljen tako da simulira način na koji rade neuroni u našem mozgu, pa ih stoga nazivamo neuromorfni.
Iako ste možda i dalje oduševljeni današnjim računarima i brzinom obrade podataka, naši mozgovi su i dalje mnogo impresivniji i brži. Upravo zato se o neuromorfnim računarima ponekad priča kao o budućnosti računara. Ljudski mozak može da obradi, analizira i prilagodi ono što vidi na načine na koje to računar ne može.
I dok računari i dalje mogu da obrade ogromne količine podataka mnogo brže od našeg mozga, mi smo mnogo bolji kada je u pitanju kreativno rješavanje problema.
Upravo zato neuromorfni računari treba da služi kao most između ljudskog mozga i tehnologije, omogućavajući autonomne sisteme koji mogu da simuliraju nešto blisko načinu na koji mozak obrađuje podatke.
Takvi sistemi bi trebalo da budu mnogo brži i da troše manje struje, čak i kada se uporede sa najboljim sada dostupnim računarima. Sa druge strane, istraživanja pokazuju da bi med mogao da igra ključnu ulogu u tome da ovi uređaji budućnosti postanu održiviji i zeleniji, kako bi manje zagađivali okolinu.
Memristor od meda
Inženjeri sa WSU su uspeli da kreiraju funkcionalni memristor od meda. Memristor je komponenta koja je slična tranzistoru, ali sa razlikom što može da obrađuje i čuva podatke u memoriji, slično kao što to radi ljudski mozak. Ovi uređaji su nevjerovatno mali - širine ljudske dlake, ali je potrebno da budu još manji kako bi mogli da omoguće pravljenje računara budućnosti.
Ciljana veličina je hiljaditi deo ljudske dlake, što znači da treba da se prve na nano veličinama, kako bi čipovi mogli da se sastoje od milijardi memristora i omoguće kreiranje neuromorfnih računara. Poređenja radi, prosječan ljudski mozak ima preko 100 milijardi neurona, odnosno preko 1.000 biliona sinapsi.
Pravi med
Istraživači sa WSU porede upravo memristore sa ljudskim neuronima, jer imaju sličnu funkcionalnost dok zadržavaju veoma male dimenzije. Kako bi uspjeli da postignu željeni efekat, naučnici su koristili pravi med. Oni su ga očvrsnuli i stavili između dvije metalne elektrode kako bi simulirali ljudsku sinapsu. Istraživanje je pokazalo da memristor od meda može vrlo uspješno da simulira način na koji rade ljudske sinapse. Ovo je izmjereno mogućnostima uređaja da se brzo uključe i isključe brzinama sličnim ljudskom mozgu - između 100 i 500 nanosekundi.
Iz ove perspektive izgleda da su memristori od meda veoma obećavajući, kada su u pitanju neuromorfni računari, ali i da imaju još jednu veoma korisnu osobinu – biorazgradivi su. Pored meda su korišćeni i drugi materijali kao što su proteini i šećeri, ali se nijedan nije pokazao tako dobro kao med.
Med se ne kvari, ima jako mali procenat vlage, tako da bakterije ne mogu da prežive u njemu, što znači da bi računarski čipovi bili stabilni i pouzdani dugi vremenski period. Štaviše, kada želimo da ih zamijenimo, možemo ih prosto rastvoriti u vodi, što med čini izuzetnim za biorazgradive neuromorfne sisteme.
Još samo da pitamo pčele šta misle o tome...