"Do 25. godine sam mislio da sam Maradona": Bio je jedan od najboljih na svijetu, a onda se nešto u glavi promijenilo

Saul Nigez otvorio je dušu i ispričao sa kakvim sve problemima se suočavao kao fudbaler na najvišem nivou i kada je najviše pao.

"Kada sam bio klinac htio sam da budem igrač koji će cijeli život da provede u jednom klubu. U Atletiku sam uživao, stvarno smo svi igrali kao pravi tim, na terenu i van njega, bio je neki poseban osjećaj. Nisam htio da idem nigdje. Ali, kada te pozovu i kažu ti da te više ne žele i da te ne cijene na isti način, da ne igraš na isti način, onda ne tražiš izlaz nego put da pobjegneš. Nije lako da shvatiš da je fudbal posao", počeo je Saul intervju za španski "ABC".

U jednom momentu je njegova vrijednost na specijalizovanom portalu "Transfermarkt" iznosila čak 90 miliona evra, a onda je sve krenulo po zlu.

"Na kraju krajeva problemi su bili mentalne prirode. Prestaneš da uživaš u svemu tome, odjednom više nemaš ono što te izdvaja od drugih, ta strast, mašta. Do svoje 25. godine sam mislio da sam Maradona, ne znam šta se onda desilo u mojoj glavi. Krenuli su problemi, prestao sam da uživam, promijenio sam svoju sudbinu. Nisam uživao da mijenjam pozicije na terenu, trener te pozove i kaže ti da neće da te izabere ako ne igraš na određenoj poziciji. Počneš onda da primjećuješ neke stvari. Nisam imao mentalnu snagu da izdržim sve to i da se vratim na svoj nivo."

Bio je jedan od najvažnijih igrača "jorgandžija" kod Čola Simeonea, ali je pad krenuo već od sezone 2020/21 u kojoj su osvojili titulu u Španiji.

"Promjena uloge u timu? Nisam je prihvatio, nisam se izborio sa tim kako treba, jer nisam uživao. Tražili su iste stvari od mene, ali sam rekao da ne mogu to da pružim ako ne igram na istoj poziciji. Negativni razgovori sa samim sobom su mi oborili samopouzdanje. Kada mi je Čolo rekao da ne računa na mene, tada mislim da se i on iznenadio. Očekivao je vjerovatno da ću da budem bijesan, da ću da razbacam stvari, da ga gađam ili tako nešto. Umjesto toga samo sam mu se zahvalio na ukazanoj šansi i iskrenosti. Razumio sam da ako igrač ne igra na najvišem nivou u klubu kakav je Atletiko da mora da ode, htio to ili ne. Zahvalio sam mu se jer mi je dao šansu da ispunim san u klubu koji volim. Zbog mentalnih problema nisam mogao da zadržim taj nivo."

Da li si pokušao sebi da pomogneš?

Dobio je Nigez i direktno pitanje u intervjuu - da li je radio nešto da to promijeni?

"Naravno, radio sam sa sportskim trenerom, sa psihologom još od 18. godine. Postojala je jedna fraza koja mi je pomagala u negativnim momentima i glasila je 'Mnogo više sam ponosan na tebe sada nego kada si imao 23 godine i dao onaj gol Bajernu, jer si se sada sa svim izborio bolje'. U tim trenucima nisam uspijevao da se izborim sa lošim momentima. Moj brat bi došao da me vidi, putovao je četiri sata, a ako bih odigrao loše onda nisam htio da izađem iz kuće. Ta odgovornost koju sam imao je vjerovatno uticala na mene. Nisam imao pravu podršku od onih koji su mi bili najbliži u mom fudbalskom okruženju."

Zbog jednog udarca na meču sa Leverkuzenom je 2015. godine imao ozbiljne probleme sa bubregom. Krv bi mu išla kada bi vršio nuždu, bio je veoma zabrinut, pričalo se o transplantaciji, o tome da rizikuje život time što igra fudbal...

"Kada se pojavio problem sa bubregom pomogao mi je mnogo Mono Burgos. Htio sam da mi izvade bubreg, poslije razgovora sa njim sam promijenio mišljenje. Samo sam htio što prije da se vratim na teren i to mi je pomoglo. Zato su mi mnogo smetale laži koje sam slušao o sebi kasnije. Poput onih da nisam prihvatio smanjenje plate, to je laž, svi smo to uradili tokom kovida. Otišao sam u Čelsi, ništa nisam tražio od kluba, nije bilo tužbi niti bilo čega. Pričale su se razne laži, a niko da kaže da kada su mi rekli da idem i da ne računaju na mene, da sam otišao kako ne bih pravio probleme klubu", zaključio je Nigez.