Klub kom niko nije dobar i posao koji niko neće: Fredi, nisi ti ništa kriv

Arsenal je nakon odlaska Arsena Vengera doveo ''zvučnu'' zamenu, ali nakon odlaska Emerija deluje kao klub ne zna šta da radi.

Da bismo shvatili kakvo je trenutno ludilo u klubu sa ''Emirata'', treba se vratiti u jesen 2017. godine. Tada je postalo jasno da će Arsen Venger napustiti klub koji je sa svojih deset prstiju gradio tokom dve decenije dugog angažmana. U istom periodu su počele i pripreme za život posle Arsena.

Klub je angažovao dvojicu ljudi od kojih se očekivalo da tesnom saradnjom nastave izgradnju na svim poljima. Tada su u klub stigli Raul Sanlehi, prethodno ''direktor fudbala'' u Barseloni i Sven Mislintat, glavni skaut Borusije iz Dortmunda u Klopovo vreme.

Stigli su krajem novembra, odnosno početkom decembra te godine, a u planu je bilo da se uigraju do narednog leta. Naravno, to se nije desilo, a neki od poteza koje je Arsenal povukao delovali su kao da su urađeni Vengeru iza leđa. Nije to bio sjajan način da mu se klub oduži.

Ovaj tandem je već u prvom prelaznom roku zadužen za dva velika događaja u Arsenalu, jedan transfer i jednu trampu. Sančez je krenuo put Mančesera, dok je u drugom smeru pošao Mkitarijan, a Arsenal se otvorio za veliko pojačanje u vidu Obamejanga.

Nakon što su na bitne klupske pozicije dovedena dva čoveka iz evropskih giganata, trend je nastavljen imenovanjem Emerija. Bivši trener PSŽ-a je, barem na ime, trebalo da posluži kao dostojna zamena za Vengera. Trofeji osvajani sa Seviljom i timom iz Pariza davali su mu kredit, ali je bilo i mnogo skeptika nakon njegovog imenovanja.

Trend reorganizacije kluba je nastavljen 2018. godine, pa je Arsenal trošio i tog leta. Genduzi je, recimo, bio Emerijeva želja i jedan od igrača kod kojih se pogodilo. Stigli su Bernd Leno, Sokratis i Lukas Toreira, što je prelazni rok učinilo solidnim.

Zajedno sa Sanlehijem i Mislintatom, ključan čovek u ''post-Arsenovoj'' eri trebalo je da bude Ivan Gazidis. Čovek koji je dugo u klubu, koga navijači nisu preterano cenili, ali koji je znao kako stvari treba da funkcionišu. Ili su se bar u klubu nadali da zna.

Kada je pred njega postavljen najveći izazov u karijeri, Gazidis je pobegao iz kluba. Odlučio je da prihvati ponudu Milana i da se tamo posveti izgradnji giganta. Posao u Arsenalu je bio nezavršen, a mnogi su takav Gazidisov potez ocenili kao beg od obaveza koje su ga stigle.

Njegovu funkciju su između sebe podelili Sanlehi i Vinai Venkatešam, Britanac indijskog porekla, koji je u klubu zaposlen od 2010. godine, ali u različitim ulogama. Možda je upravo taj potez, koji je Sanlehiju dao malo više moći, napravio razdor u saradnji sa Mislintatom.

Zbog njihovih međusobnih nerazumevanja, ali i zato što Arsenal ne može da bude finansijski konkurentan na tržištu, Sven Mislintat je nakon samo 14 meseci rada otišao iz kluba. Do tada nije radio loš posao, ali Arsenal nije mnogo kukao zbog njegovog odlaska.

Tobdžije u tom trenutku odlučuju da promene koncepciju, samo godinu i po dana nakon što su se opredelili za jedan od sistema. Doneta je odluka da Sanlehi postane glavni čovek u pozadini, a da se pronađe neko ko će više biti sprega između njega i Emerija nego klasičan sportski direktor.

Arsenal će u leto 2019. godine po prvi put u klupskoj istoriji dobiti tehničkog direktora. Biće to Brazilac Edu, nekadašnji fudbaler ovog kluba i čovek koji je upoznat sa njegovim funkcionisanjem u najboljim danima. Pričalo se tada da bi u klub mogli da stignu Mark Overmars ili Monći, upravo na tu poziciju, ali su obojica odbili posao.

Tako je Arsenal u sezonu 2019/20 ušao sa Sanlehijem kao čovekom koji ima najveću moć u klubu, neiskusnim Eduom na poziciji koja ranije nije postojala i Emerijem koji je već napustio klub.

Da ne ulazimo previše u detalje, Emerijev boravak u klubu je bio neuspešan. Igralo se u finalu Lige Evrope, ali je to premalo, pogotovo kada se ima u vidu reputacija sa kojom je stigao. Izbor kapitena, neuigravanje odbrane i još neke stvari, obeležile su njegov mandat u Londonu.

Pravi problemi nastali su kada je on dobio otkaz. Arsenal je već dugo u krizi i sve ovo što smo napisali do sada je uzrok ili posledica te krize. Sada je to isplivalo na površinu. Jednostavno, klub danas ne ume da funkcioniše i na komade ga kida nekoliko struja.

Arsenalov ''upravni odbor'' se sastoji od pet ljudi, predsednika i četvorice direktora. Predsednik kluba je Ser Čips Kesvik, najbitniji među direktorima je Sten Krenke, čovek koji je nekoliko puta pokušao da otkupi sve deonice kluba, a tu je i njegov sin Džoš.

Ovi ljudi nisu stručni i uglavnom nisu u toku sa modernim fudbalskim shvatanjima, ali žele da imaju udela u donošenju važnih odluka. Tako je predsednik Kesvik kao naslednika Emerija želeo Dejvida O'Lirija, klupsku legendu koja je poslednji put u Engleskoj radila 2006. godine.

Svoje želje za mesto trenera su imali i u porodici Krenke, a zanimljivo je da niko nije prepustio donošenje odluke onima koji su za to zaduženi. Tako su Edu i Sanlehi, ljudi koji bi trebalo da se bave strukom, ostali bez podrške da donesu ovako bitnu odluku.

Nakon što je odlučeno da Emeri dobije otkaz, klub je na mesto trenera postavio Fredija Ljungberga, ali samo kao prelazno rešenje. Šveđanin će na poziciji ostati dok se svi oni koji su u lancu komande iznad njega ne dogovore šta dalje.

Takvi dogovori idu baš sporo. Krenulo je od Mikela Artete, Gvardiolinog pomoćnika, preko previše ambicioznog pokušaja sa Brendanom Rodžersom, tihih spekulacija o Kovaču, da bismo se zaustavili na Marselinu. Još nekoliko kanditata, poput Anćelotija, Alegrija, Rafe Beniteza, Poketina... bili su više u medijima nego stvarno u glavama ljudi koji biraju. Španac je trenutno prvi kandidat.

Period tokom kog Arsenal nema šefa stručnog štaba, barem ne nekog ko je zvanično na toj funkciji, doneo je tri meča londoskom timu. Ljungberg je ostvario remi, poraz i pobedu, tim redom, ali ga niko u ovakvoj situaciji ne može kriviti za premali broj osvojenih bodova.

Imenovanje Fredija Ljungberga je možda i jedina logična stvar koju je klub napravio od odlaska Arsena Vengera. Pokušali su da bivšim igračem, a Emerijevim asistentom, na kratko ugase požare. Sećanje na slavne dane, kada je Šveđanin nosio dres Arsenala, uz to što poznaje trenutni sastav, trebalo je da smiri ekipu nakon rastanka sa Emerijem.

Njegovom stručnom štabu je dodat Per Mertezaker, još jedna klupska legenda i takođe miljenik Arsena Vengera. Ljungberg je obećao da će se promeniti sistem u kom Arsenal igra, da će više ličiti na onaj u kom je on funkcionisao i tokom ova tri meča, stvarno, nije ostavio loš utisak.

Fredijev tim je igrao dobro, bolje od Emerijevog i pokazivao je više energije, ako ništa drugo. Međutim, čak i da je Ljungberg doneo devet bodova Arsenalu u ovakvoj situaciji, to ne bi prekrilo ni delić problema koji postoji.

Ukoliko tim zaređa dobre rezultate, a nekadašnje krilo dobije poverenje i nešto duži ugovor, on će biti prebrzo potrošen, mnogo pre nego što je sazreo za klupu Tobdžija. Zato, ipak treba razmišljati o drugačijem rešenju.

Ko bi to bio? Zapravo, mnogo bolje pitanje je ko bi to želeo da bude? Da li postoji fudbalski trener, dovoljnog kvaliteta, koji želi da radi u ovakvoj ruini od kluba kakvu su stvorili odgovorni u Arsenalu. Saradnju sa Kesvikom ili Krenkeom ne biste poželeli nekome ko vam je drag.

Tako je sada u prvi plan stigao Marselino, čovek koji je u Španiji skupio mnogo iskustva, vodeći između ostalog Sevilju, Viljareal i Valensiju. Kako se može čuti u Londonu, Marselino Garsija Toral (54) je Sanlehijev izbor za narednog trenera Arsenala.

Navijači Arsenala već sada nisu prezadovoljni ovakvim izborom. Komentari kako u klub stiže ''novi Emeri'' su počeli, a Marselino će, po svemu sudeći, krenuti iz minusa, barem što se tiče podrške navijača. Ako preuzme posao u Londonu, neće mu biti nimalo lako.

Iskusni španski stručnjak je prethodne sezone osvojio kup sa ekipom Valensije, pobedom nad Barselonom u finalnom meču. Samo nekoliko meseci kasnije napustio je kormilo ''slepih miševa'', ne zbog rezultatske krize već zbog svađe sa vlasnikom kluba, Piterom Limom. To je ono što može da brine.

Bilo kako bilo, došao Marselino ili ne, dešavanja na fudbalskom terenu neće popraviti stanje u klubu. Bez obzira da li ekipu predvodio Ljungberg ili neko drugi, pobede i osvajanje bodova neće biti dovoljni da se situacija u klubu stabilizuje.

Arsenalu je potrebno mnogo više, potrebno mu je da se od predsednika kluba pa do tehničkog direktora, ponovo podele uloge. Pre nego što bude fajront, valja utvrditi ko je do sada pio, a ko je plaćao. Možda i najbitnije od svega, treba shvatiti ko je previše popio na ovoj žurci koja navijačima Arsenala uopšte nije bila zabavna.

Zato što se uhvatio posla u ovakvo delikatnom trenutku, bez previše trenerskog iskustva, Fredi Ljungberg će podršku navijača imati šta god da se dešava u skorijoj budućnosti. Ne, niko mu loše rezultate neće zameriti. Fredi, znamo da nisi ti kriv.