Kada sam u avionu na visini od 10.000 metara po sebi prosula čašu crvenog vina, a nije kriva turbulencija, znala sam da je to dobar znak - u Njujorku će biti ludo. I bi tako!
Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na Njujork? Tajm skver, Central park, Kip slobode, Peta avenija, Rokfeler centar, Volstrit, Keri Bredšo i ekipa?
Da, sve je to Njujork, ali o tome znaju i vrapci na grani.
Ono što je, uglavnom, manje poznato je sledeće....
PUT DO NJUJORKA "ER SRBIJOM"
Preporučujem!
Od srpske do svetske prestonice (kako mnogi kažu za Njujork), stižete za oko devet sati leta, uz tri obroka, dve užine, kafu, čajeve, vino (pazite samo da se ne ispolivate kao što sam ja, i to po beloj košulji!!).
Vratićete se još brže - za sedam sati i koji minut.
Ponesite omiljenu knjigu, ili filmove koje volite da gledate jer izbor u avionu nije za pohvalu. Mada, najbolje je da spavate i tako prikupite enegiju za sve što će Velika jabuka (zaista velika) da vam ponudi.
Imajte na umu da vam za to putovanje ne treba samo novac (za veoma skromnu ishranu potrebno je oko 30 dolara dnevno) već i vreme kako biste obišli što više: danju muzeje, parkove, vidikovce, mostove, nekoliko značajnih avenija, a noću najbolje klubove na svetu, džez i bluz svirke, predstave na Brodveju.
A tek šoping...
SMEŠTAJ
Ako niste tolerantni kada su higijena i komfor u pitanju, iznajmite stan, a ne hotelsku sobu jer su hoteli u centru Menhetna, u kojima je noćenje oko 100 dolara, veoma loši: nameštaj je praistorijski, sve deluje prljavo, zapušteno, kao da će se raspasti.
Shvatite me ozbiljno.
Mada, možda ćete imati sreće i na nekom od sajtova za traženje smeštaja, naleteti na specijalni popust. Budite uporni, ne gubite nadu.
Sa privatnim stanovima već može bolje da se prođe, ali vam svakako savetujem da tražite smeštaj na Menhetnu, blizu Tajm skvera, jer onda mnogo toga možete peške da obiđete: Prirodnjački muzej, Momu, Brodvej, Karnegi hol, Central park....
Mada, metro je jednostavan za upotrebu, bezbedan, jeftin (2,25 dolara za ceo grad tokom jednog dana), tako možete bez problema da odsednete i u nekom drugom delu grada, ne baš u "epicentru".
KLOPA
Njujork je grad ulične hrane! Tu ne možete da ostanete gladni. Lepo je otići u restoran, da vas služe i ugađaju vam (za "stejk", salatu i čašu osrednjeg vina vam treba minimum 80 dolara), ali obavezno probajte nešto sa ulice: hot dog i perece (od 3 dolara), picu (oko 5 dolara), naćos (od 7 do 10 dolara), krofne (oko 3 dolara)...
Slobodno sedite u neki park, izujte se i uživajte, baš kao što rade pravi Njujorčani.
Ja sam probala kapkejk u poslastičarnici "Magnolija", onaj isti koji su jele Keri i ekipa iz serije "Seks i grad". Šta da vam kažem - srce mi je bilo puno, ali ne i stomak. Kolač je presladak!
Pogledajte fotografije:
Kad smo već kod te serije...
Naravno da sam posetila kuću Keri Bredšo. Sela sam na čuvene stepenice, ali Zverka se nije pojavio da mi zapali cigaretu. Ni Ejdan. Možda zato što nisam bila u "Manolo Blanik" sandalicama?
U Vest Vilidžu sam obišla još neka važna mesta u komšiluku: seksi šop "The Plesure Chest", gde je Samanta kupovala vibratore, kao i suši restoran "Samba", gde je takođe ta nesputana plavuša, u društvu svojih prijateljica, jela suši, ali i učila kako se sprema taj japanski specijalitet.
Da li se sećate ONE scene?!
Ni Samanta niti Keri nisu bile fanovi "Starbaksa", ali vam ipak preopručujem da odete u neki od mnogobrojnih lokala iz tog lanca. Nije tamo ništa "wow", što bi rekli Njujorčani, ali treba se "čekirati", čisto iz fazona. Kafa k'o kafa, ali ćete uz nju dobiti besplatni Internet, keksić i mogućnost da odete u WC.
Pazite - ovo poslednje je veoma bitno!
Naime, u Njujorku nije kao u Beogradu - kada vas na ulici "potera" možete baš da se namučite.
Nakon tri sata šetenje gradom, i to uz veliku kartonsku šolju kafe i flašicu vode, imala sam potrebu da se "olakšam". Bolje reći - imala sam osećaj da je "gotovo", ako me razumete. Još minut, dva i uradiću "to" nasred ulice!
Uletela sam u "Mekdonalads", potrčala ka vratima toaleta, a tamo: na bravi mala tastatura, da ukucate broj svog računa!!!
Uletela sam u "Starbaks" - isto!!!
Gde ću, šta ću?!
Ugledala sam elegantna vrata, velika, ona što se okreću u krug, pomislila sam da je neki hotel, ali unutra me je dočekao mladić u odelu, na glavi cilindar, na rukama bele rukavice. "Dobrodošli u naš klub", rekao mi je uz osmeh, "Da li imate rezervaciju?".
"Nemam rezervaciju, imam veeeliki problem. Ako uskoro ne odem u toalet, uhapsiće me zbog neprimerenog ponašanja na uilici, ako me razumete? Dakle, da li u vašem WC-u mogu da se olakšam, bez rezervacije? Obećavam da ću posle toga popiti i jedan koktel!"
Razumeo me je, ali...
"Naravno. Uđite u lift i idite na 32. sprat".
I prizemlje mi je tada bilo previsoko, ali izdržah nekako.
ŠOPING
Peta avenija, ali i Medison avenija, su raj za one koji vole skuplje brendove, komade poznatih dizajnera, i koji imaju novac za to. I Soho je odličan za šoping, a imajte u vidu da u robnoj kući "Mejsis" (Macy’s) uz pasoš dobijate 10 odsto popusta na sve!
Ako želite još više da uštedite, onda navalite na autlete - ima ih na sve strane i svakakvih: od onih u kojima se prodaju "Džimi Ču" sandale i "Šanel" tašnice, do onih u kojima moraju da se "zavrnu rukavi" i prevrće po rafovima, ali i tu mogu da se iščeprkaju brendirani komadi.
Za ljubitelje knjiga obavezna je knjižara "Barnes and Noble", najveća i prva koja je otvorena u Americi, a radi do ponoći! I tu je besplatan Internet, a osim knjiga možete da kupite i tašne sa citatima iz popularnih klasika, figurice superheroja, plišane likove iz raznih filmova i crtaća... ma svašta!
U Petoj aveniji je Apple prodavnica koja radi 24 sata. Kada sam oko ponoći shvatila da nemam adapter za punjač svog telefona, znala sam gde mogu da ga kupim.
Pa, gde to još ima? Njujork je stvarno "one and only"!
MUZEJI
Za kulturu i umetnost u ovom gradu vam treba večnost. Počevši od redova u kojima morate da stojite dok ne uđete u neki od brojnih muzeja (mada ta gužva deluje strašnije nego što jeste, uđe se za oko deset, petnaest minuta), preko obilaska eksponata, do suvenirnica koje nisu samo "mamipare" već prilika da kupite poklon sebi ili nekom koga volite, uspomenu na nezaboravnu posetu.
Naravno da sam obišla Gugenhajm - arhitektonsko remek-delo Frenka Lojda Rajta, u kojem je smešteno više od 2.500 dela savremenih umetnika, najviše Kandinskog (subotom: plati koliko želiš); Momu - jedan od najuticajnijih muzeja moderne umetnosti na svetu (posle 16h ulaz je besplatan); Prirodnjački - zaista je kao u filmu "Noć u muzeju": samo sam čekala da eksponati ožive i da me iza nekog ugla dočeka Ben Stiler; Frik - spektakularna kolekcija najboljih evropskih slikara (ne radi ponedeljkom, imajte to na umu); Metropoliten - ima dva miliona eksponata (ponesite vodu i obujte nešto udobno - taj muzej nema kraja!), ali sam bila i u Muzeju seksa!
Znam da mnoge ovo poslednje najviše interesuje, zato ću vam o tome pisati posebno. Uskoro...
Ulaznice u muzeje su od 20 dolara, ali na ulazu ne prave pitanje i ako kažete da nemate novac, a mnooogo volite umetnost (zaista, neki ulaze baš na tu foru).
Ma, Njujork godišnje posesti više od 40 miliona turista, tako da niko ne haje za tih nekoliko što će muzeje obići besplatno.
PARKOVI
Mnogi Njujork zamišljaju kao grad čelika, betona i stakla. Da, ima toga, ali i parkova, i te kakvih!
U Brajan parku možete da odmorite od šetnje slušajući virtuoza na violini, ili nekom drugom instrumentu, u Bateri parku da se nadišete svežeg vazduha, a u Central parku (koji je veći od kraljevine Monako!) da hranite veverice, vozite bicikl oko nekoliko jezera i ribnjaka, da jašete konja, da slušate cvrkut više od 300 vrsta ptica koje žive u ovoj oazi u centru grada, da predahnete na nekoj od sveže ofarbanih zelenih klupa, ali vas molim da obratite pažnju na pločice i poruke na njima.
"Za uspomenu na moju dragu baku Stefani, koja je baš ovde volela da odmara i čita, dok su je oči služile."
"Draga mama, ovo je mesto za tebe. Voli te tvoja ćerka Kejt.
I tako redom. Svaka klupa u Central parku je nekome posvećena, a možete i vi da imate svoju, samo ako platite 10.000 dolara.
Ja sam rešila da predahnem na klupi koju su Stefan, Lukas, Nikolas i Jonas posvetili Klaudiji. Izula sam se, izvadila knjigu iz torbe, kada sam začula kako nešto šuška ispod mene!
"Pacov!", skočila sam na Klaudijinu klupu, ubeđena da sam se našla oči u oči sa "Njujorčaninom" kojeg u tom gradu niko ne voli.
"Gospođo, to je rakun. Bezopasan je", objasnio mi je mladić na klupi pored, i dodao: "Samo nemojte da ih hranite, kazne su visoke".
ZGRADE
Kada sam stigla u Njujork, setila sam se stiha Đorđa Balaševića (ne pitajte me otkud ga znam): "Rekli su mi da je lepa, ali baš tako, to nisu rekli".
Dakle, očekivala sam visoke zgrade, ali toooliko viiisoookeee nisam mogla da zamislim!
I lepe su. Impresivne su. Moćne. Čiste. Sijaju.
Kažu da u gradu ima toliko kamera da svaki Njujorčanin, kada je na ulici, u proseku dnevno bude snimljen oko 35 puta. Na taj način je drastično smanjen kriminal u gradu.
"Ako mene neko bude gledao na tim snimcima, pomisliće - ko je ova ludača što samo gleda gore, već pet dana ne spušta glavu!", rekla je moja prijateljica koju su, kao i mene, neboderi Njujorka fascinirali.
Pogledajte fotografije:
LJUDI
Njujork je zaista centar sveta, u svakom smislu. Tamo ćete videti ljude svih rasa i vera, boje kože. Teško je reći kako izgleda prosečan Njujorčanin, upravo zbog te raznolikosti, ali za većinu važi da su veoma ljubazni.
Ne morate nikoga čak ni da pitate za pomoć - čim vas vide sa mapom u ruci kako se u neznanju okrećete oko sebe, odmah će vam neko prići i ponuditi rešenje. Samoinicijativno uključuju svoje telefone i na Google mapi nalaze mesto na koje ste se uputili.
Rado će popričati sa vama, mnogi će vas pitati odakle ste došli. Preporučujem da odgovorite: "Evropa", jer uglavnom nikada nisu čuli za Srbiju.
"Sirija?", većina će vas tako razumeti.
"E, sestro, pa ti si, znači, uradila isto što i ja - preskočila granicu i nikada se više nećeš vratiti kući u Sibir", rekao mi je jedan Meksikanac dok mi je pakovao hot dog na ulici.
NIKOLA TESLA I NOVAK ĐOKOVIĆ
Ne nadajte se da znaju o čemu pričate kada pomenete ove velikane. Tenis u Americi nije popularan koliko u Evropi, a Nikola Tesla im je poznat, eventualno, kao "imenjak" automobila na struju koji osvaja njihovo tržište.
Ako želite da doživite neki patriotski momenat tokom obilaska Njujorka, posetite istoimeni hotel u Osmoj aveniji gde je živeo i umro Nikola Tesla. Na žalost, tamo stoji samo jedna tabla ispred sobe 3327, kao podsetnik na našeg genija. U toj sobi možete i da prenoćite, za 250 dolara.
U Central parku, na memorijalu u čast Džona Lenona, koji je ubijen u Njujorku, možete da pročitate da je Jugoslavija učestvovala u pravljenju spomenika. Srpska crkva, između Brodveja i Šeste avenije, je nažalost pretrpela požar prošle godine.
I to je sve, što se tiče Srbije u Njujorku.
"Naša populacija je ovde mala, između 300 i 1.000 ljudi, barem onih prijavljenih", rekla mi je Bojana Simić, vodič.
To mi je potvrdio i konobar u jednom baru, momak koji je iz Beograda u Njujork stigao pre sedam godina:
"Ima nas, nije da nas nema, a radimo sve i svašta. Neki čak voze i rikše (tri dolara minut). Ma, ovo je grad šansi i vrednih ljudi. Ko hoće da zapane, ne može da ne zaradi. U Beogradu sam radio da platim račune, a ovde od istog posla imam i za putovanja, a mogu i da uštedim."
BRODVEJ
Ne propustite!
Ulaznice su od 50 do 200 dolara, ali to je doživljaj koji vredi svaki cent. Ako rezervišete svoju kartu ranije, nekoliko nedelja ranije, možete da je dobijete i za 39 dolara, za neke predstave.
Ja sam gledala "Fantom u operi".
I dalje mi u ušima odzvanja muzika čuvenog mjuzikla koji ima najduži staž na Brodveju.
Pogledajte fotografije:
Samo pozorište je kitnjasto, malo ofucano, ali šarmantno. Veliko je, ali čak i ako sedite "na plafonu" sve ćete videti i čuti. I nemojte da se stidite da se tokom pauze premestite na bolje mesto koje je prazno. Niko vas zbog toga neće opomenuti, ali hoće ako pokušate svojim telefonom da snimate i slikate predstavu. To je strogo zabranjeno!
"Dress code" nije striktan, turisti dolaze i u džinsu, ali vi se ipak malo doterajte - reč je o instituciji umetnosti koja je vredna poštovanja.
Pazite samo ako želite da se osvežite nekim pićem - koktel sam platila 25 dolara, a nije baš neki, mada mi je za ispomenu ostala čaša koja ima logo predstave.
Karnegi hol je već nešto drugo. Tamo se ide u večernjim toaletama, ima manje turista nego na brodvejskim predstavama, a možete da čujete kako sviraju i pevaju vrhunski muzičari iz celog sveta.
Preporučujem da odvojite "koji dolar" za neku predstavu, mjuzikl ili koncert, bez obzira na to što su, za naše uslove, karte skupe - bolje platite jeftiniji smeštaj, jedite perece i mleko, ali uzmite ono što samo Njujork može da vam pruži.
Brzo će proći tih nekoliko dana boravka, uskoro ćete opet spavati kod kuće u svom udobnom krevetu, ješćete voće i supicu, ali uspomene koje ste poneli iz Velike jabuke, ostaće u vama zauvek.
Ja danima nisam skidala osmeh sa lica, nakon povratka u Beograd.
Ma, sutra bih opet u avion za Njujork, makar se ponovo ispolivala crvenim vinom, jer kao što vidite - bio je to dobar znak!
Pročitajte i ovo: