Bora Čorba za MONDO o poeziji, "propasti" usled tehnološkog napretka i povratku umetnosti koji nam je svima potreban.
Pesnik i frontmen grupe Riblja čorba Borislav Bora Đorđević promovisao je svoju jubilarnu, desetu knjigu "Pusto ostrvo" nazvanu po istoimenoj pesmi, i posvećenu "poslednjoj i najvećoj ljubavi", supruzi Dubravki.
Knjiga sadrži ciklus pesama za decu, zatim "neozbiljni ciklus", sa, kako ističe, uslovno neozbiljnim pesmama, zatim ciklus koji se zove "Srbija" i koji ima najviše pesama, kao i neke aktuelne i nove pesme koje će tek da budu na novom albumu. Pored pesama, knjiga je obiluje i brojnim do sada neobjavljenim fotografijama koje su uglavnom napravljene na ostrvima manje ili više pustim, kao i iza scene.
"Pusto ostrvo" je inače trebalo da bude objavljeno još 2015. godine, ali su muzičaru rukopisi pesama ukradeni u hotelu u Parizu (među ostalim stvarima u torbi), te je morao sve ponovo da piše "po sećanju".
"Postoji tu više poruka. Ima onih poruka kada sam raspoložen, a i kada nisam raspoložen. Možda je taj način mog pesničkog jezika malo drastičan, ali mislim da sam vrlo jasan. Kao što je citirana malopre pesma o ulasku Srbije u NATO - 'neki momci su dobri, neki momci su loši, koja je od te dve sorte ubila dete na noši, eto zato neću NATO'. Pa, vi zauzmite svoj stav, a ja kažem svoj", istakao je Bora za MONDO.
On je prisutnima čitao neke od odabranih pesama iz zbirke, a jedna pod nazivom "Predejane bluz" je posebno izazvala smeh jer pored muka o odlasku na malu nuždu o kojima piše, takođe je pomenuo i kolegu Đorđa Balaševića...
"Kažem sebi: Budi miran, ako na njih uriniram, mokri do gole kože, neće više da me vole, draži će im biti Đole. On zbog svoje Olivere niti pi*a, niti se*e."
Među njegovim prijateljima i saradnicima, na promociji se našla i Suzana Mančić koja je imala samo reči hvale za Borin rad.
"Uživam u svemu. Prvo, on je majstor i reči i muzike. U njegovim pesmama, čak i kada su ljubavne ima nekog bunta, puno emocije, kritike... Mi smo nekako počeli u isto vreme, slična smo generacija i kao mlada devojka divila sam se njegovo originalnosti, njegovoj snazi, njegovoj upornosti, a onda i tome kako je ostao na nogama kada su želeli da ga nokautiraju. Ostao je dosledan sebi i mnogo ga poštujem. Volim ga i kao deo svoje mladosti, stasavali smo svi zajedno. Jako mi je drago da je našao svoje pusto ostrvo, svako od nas treba da ga ima, jer živimo u otrovnim vremenima gde nas melju. Jako je teško biti svoj i ostati normalan, a to što on kao stvaralac i umetnik ostavlja za sobom, to je stvarno nešto što će se učiti u čitankama ako uopšte poezija opstane, a opstaće zahvaljujući ljudima kao što je Bora Čorba", rekla nam je ona, a Bora se nadovezao o tome šta misli da su prave vrednosti poezije i umetnosti:
"Ako će knjigu čitati preko telefona ili kompjutera onda je to izgubljen slučaj... Ako se sve svelo na USB, ono malo go*ance, onda je to propala stvar. Onda je to tehnički nazadak, a ne napredak. Vratimo se umetnosti, vratimo se pravim vrednostima, vratimo se knjizi, vratimo se pločama, vratimo se živim svirkama."
Akademik Matija Bećković je bio recenzent knjige i na promociji istakao da se "o Bori Đorđeviću ne može govoriti neobavezno, ili ma koliko govorili neobavezno, ne može se tek tako preći preko njegovog bogomdanog dara i značaja u srpskoj poeziji i kulturi" i nazvao Boru "herojem moderne srpske kulture".
On je podsetio da je Bora Đorđević napisao neke od nezaobilaznih, antologijskih pesama moderne srpske poezije, a njegova pesma "Pogledaj dom svoj, anđele" postala je himna novih naraštaja, te istakao da nije otpevao ništa drugo, ova pesma bila bi dovoljna da mu za sva vremena obezbedi mesto u vrhovima srpskog pesništva.
"Bora Đorđević se na engleskom kaže Bob Dilan, a Bob Dilan na srpskom Bora Čorba. Vi odlučite da li to ime više gubi u prevodu ili u originalu. Bob Dilan je dobio Nobelovu nagradu. I Bora Đorđević bi dobio da nije zadrt i da mu je stalo do nagrada", istakao je Bećković.
Mi smo vam izdvojili jednu pesmu iz knjige "Pusto ostrvo", a ostale znate gde da nađete!
KADA BI BILO SRBA KAO KINEZA
Kad bi bilo Srba kao Kineza
niko ne bi smeo da nas zeza.
Kad bi bila Srbija k'o Kina,
da je ista radna disciplina,
imali bi oružja kao blata
korisnoga u slučaju rata.
Njujork bi se zvao Hirošima,
da atomsku bombu Srbin ima.
I Srbija samim tim
ne bi bila pi*kin dim.
Sbija bi bila
nuklearna sila.
Strepeo bi svet i okolina
od Srbije, po imenu Kina.
Srbija je, a zove se Kina,
i približno ista veličina,
Kol'ko bi tu teklo krivih Drina,
svud bi bilo rakije i vina
i dvorova srpskih mandarina.
Priznajem da jedino me ljuti,
na vlasti bi uvek bili žuti.
Kad bi bilo Srba k'o Kineza,
ceo svet bi uhvatila jeza,
u Srbiji dimenzije Kine,
mnogo Srba, ima ko da gine.
A, Srbija ma koliko mala,
ima više od Kine budala.
Kol'ka bi tek bila veličina
kad bi bila Srbija k'o Kina.
Ima nešto što me mnogo brine,
sje*ali bi Srbi, dve, tri Kine.