Deset "trikova" koji pobeđuju anksioznost

Procene Svetske zdravstvene organizacije kažu da od depresije prati oko 300 miliona ljudi u svetu, dok više od 250 miliona ljudi živi sa različitim oblicima anksioznih poremećaja.

Fizičke manifestacije anksioznosti među kojima su onesposobljavajuće glavobolje, kratak dah, konstantna uznemirenost mogu čak i najjednostavnije svakodnevne aktivnosti da učine nemogućom misijom. Čak i kod ljudi koji nemaju ovaj poremećaj, akutni napadi anksioznosti, stres zbog posla ili finansijskih problema recimo, mogu da dovedu do sličnih simptoma.

Ali, kad vas stegne anksioznost, postoje načini da sebi olakšate. "Hafington post" donosi savete stručnjaka koji mogu da vam pomognu u takvim situacijama:

Umivanje ledenom vodom

Kad vas uhvati napad anksioznosti, umijte se ledenom vodom. Bukvalno ledenom. "Senzorna stimulacija hladnom vodom može da 'prekine' disocijativna osećanja koja često prate anksioznost i u trenutku pruži olakšanje neprijatnosti izazvane skokom kortizola", kaže dr Šeri Heler, psihoterapeut iz Njujorka.

Stezanje i opuštanje pesnice

Vežbanje je sjajan način da se oslobodite anksioznosti, ali nije realno očekivati da odete na trčanje usred paničnog napada. Ali, pozitivan efekat može imati i prosto stezanje i opuštanje šake, ili aktivacija neke druge mišićne grupe, recimo, grčenje i opuštanje butnih mišića, savetuje dr Nikol O'Prajs, terapeut iz Ričmonda u Virdžiniji.

"Stavite šake na butine, stežite pesnicu dok udišete i opuštajte je dok izdišete", savetuje ona.

Ponavljajte umirujuću frazu

"Duboko udahnite i izdahnite najmanje tri puta, udišite na nos, izdišite kroz usta. I ponavljajte u mislima 'dobro sam, na sigurnom sam'", trebalo bi da osetite olakšanje posle nekoliko puta, kaže dr Kerol Haui, psihoterapeut iz Orlanda.

Prepustite se anksioznosti

Dobro ste pročitali. Ponekad, što se više odupiremo, sve nam je gore, objašnjava dr Haui. Umesto toga, ponekad je dobro prosto priznati sebi da se osećamo anksiozno i da nam je (u najmanju ruku) vrlo neprijatno.

"Ovo može da zvuči zastrašujuće, ali kad pokušavate da poreknete činjenicu da ste anksiozni, samo pogoršavate svoje stanje. Zato je ponekad OK prosto da prihvatite realno stanje stvari i pustite da 'prođe'."

Plačite

Ako vam se plače, plačite. Suze isceljuju, kaže dr Heler. Plakanje ima terapeutsko dejstvo i često je znak da ima emocija koje "moraju" napolje.

"Anksioznost je ponekad reakcija na potisnutu tugu ili bol, i u takvim slučajevima, ako sebi svesno 'date dozvolu' da se isplačete, te suze mogu da vam donesu katarzu koja je neophodna da bi se nervni sistem umirio."

"Isključite se" sa društvenih mreža, nakratko bar

Osobe koje pate od anskioznosti ponekad se osete kao da su "preplavljene" tuđim očekivanjima, uključijujući i pritisak stvaranja "savršene" slike na društvenim mrežama.

Kad ste anksiozni, stalno proveravanje naloga na društvenim mrežama samo može da pogorša stanje, kaže dr Lorin Rouz, psihoterapeut iz Njujorka. Zbog toga se preporučuje da se povremeno "isključite".

Društvene mreže, i internet generalno, često pogoršavaju anksioznost i strahove, ponekad zbog poluisitinitih ili potpuno neistinitih informacija, ponekad zbog utiska da svi drugi žive savršene živote… Kad imate loš dan, zaboravite da postoje i Instagram i Facebook i Twitter i internet, generalno.

Obratite pažnju na okruženje

Savet da "ne razmišljate o tome kako se trenutno osećate" deluje besmisleno. S jedne strane i jeste, kako da ne razmišljate o tome kako se osećate kad imate utisak da vam se ceo svet ruši, s druge strane… ako pokušate misli da skrenete nečim sasvim banalnim, iz okruženja u kojem se nalazite, to može prekinuti spiralu užasa koja se zahuktava.

"Pokušajte, recimo, da prebrojite koliko ima prozorskih stakala u prostoriji u kojoj se nalazite, koliko različitih boja možete da vidite sa mesta na kojem stojite… Ako osetite da vas hvata panika, ove jednostavne tehnike mogu vam pomoći da se umirite", savetuje Džulija Kolanđelo, klinički psiholog iz Njujorka.

Zapišite ono što vas muči

Stvari umeju da deluju drugačije kad ih stavite na papir. Kad pretočite svoje brige u pisanu formu, to vam omogućava da ih sagledate iz drugačije perspektive. I da postanete svesni da možda i nije sve tako strašno kako vam deluje kad o tome samo razmišljate.

Suočite se sa onim što izaziva anksioznost

Ovo je prilično efikasna strategija.

"Anksioznost se 'hrani' izbegavanjem. Kad vas uznemiri jedan mogući scenario, vi ćete dati sve od sebe da ga izbegnete. A to će samo pojačati vašu uznemirenost. Umesto toga, pokušajte da se suočite sa sopstvenim strahovima. Recimo, ako vas uznemirava to što morate da se pojavite na nekom javnom mestu, idite tamo i izdržite pet minuta. A ako izdržite tih pet, ostanite još pet… Posle nekog vremena, vaše telo će se umiriti, a anksioznost će nestati. Ili će se ublažiti dovoljno da možete da je držite pod kontrolom", savetuje dr Robert Daf, psihoterapeut.

Potražite stručnu pomoć

Ako vidite da ne možete sami da se izborite sa situacijom, ako vas anksioznost sprečava da normalno funkcionišete, potražite stručnu pomoć.