O mačkama, smislu života i još ponečemu... Toplo vam preporučujemo priču Sanje Radulović iz Doboja
Šolju s kafom spustila sam na propisnu udaljenost od tastature. Frida se mazno oglasila ispred frižidera.
- Sad si jela. Moram da radim - rekoh joj.
Uzvratila mi je jednim dugim mijauuuuu, što bi prevedeno na naš jezik značilo: Ko pametan radi nedjeljom ujutro?
- Mjesečna plata nam nije dovoljna. Moram dodatno da zaradim da bismo imale za hranu - rekoh - Prepoznala je riječ hrana. Nakon toga je uslijedilo jedno kratko mijau, što bi značilo: Idem da legnem i zahvalim nebesima što sam mačka!
Otvorila sam poštu. Sedamnaest poruka čekalo je na mene. Mjesečno izdanje časopisa podrazumijeva da odgovorim na tri ili četiri poruke, po svom izboru, ali pod uslovom da ukupan tekst nema više od dvije hiljade karaktera.
Poštovana,
časopis "Žena u ogledalu" kupujem samo radi Vaše rubrike. Sve ostalo je lažno, uključivši i recepte. Po mom mišljenju, odnos prema hrani jednako je odnos prema životu. Pogledajte kako se neko odnosi prema hrani i biće vam sve jasno. Nestrpljivi ljudi ne žvaću hranu, oni je naprosto gutaju. Oni koji se plaše života manje jedu, oni koji se plaše smrti, ne vole da jedu sami. Vegani su uglavnom dvolični. Pozivaju se na etiku, a nose brendirane kožne cipele. Tu im etika zakazuje. Ne pišem Vam radi savjeta, samo sam htjela da Vam kažem da ste jedino što nije lažno u tom magazinu. Vi ste pandan čituljama u dnevnim novinama, oprostite na poređenju. Srdačno, Vera M.
Probudila sam Fridu da joj pročitam pismo. Ona voli pisma o hrani. Protegnula se i doteturala do moje stolice. Skočila mi je u krilo, a onda je legla na tastaturu, što bi u prevodu značilo: Zar još nisi odgovorila tim ljudima? Zašto im jednostavno ne kažeš da kupe mačku?! Pošalji univerzalni odgovor - Kupite mačku! Tako bi mogla svima da odgovoriš pametno i da sve stane u tih predviđenih dvije hiljade karaktera.
- Znaš šta, ti si jedna pametna maca! - rekoh joj - zaslužila si jednu haringu. Aliii, prvo ću morati do trgovine.
- Mijauuuu - začulo se zadovoljno.
- Sad se ne buniš što postoje ljudi koje rade nedjeljom! - rekoh joj.
Izašla sam do obližnjeg marketa, kupila dvije konzerve haringe i bocu bijelog vina. Ostalo imamo, pomislih, kada sam prodavačici odgovarala - to je sve, žureći prema izlazu s nadom da me nije vidio. Čula sam da se doselio u zgradu preko puta. Uspješno ga izbjegavam već dva mjeseca.
Kasnije tog dan, stavila sam čašu vina na propisnu udaljenost od tastature i nastavila da čitam.
Draga Sanja,
osjećam veliku potrebu za druženjem s ljudima, a istovremeno i prezir prema njima. Na toj klackalici živim već sedam godina. Shvatam da moj prezir ima korijen u velikom broju razočaranja. Većinu sam zaboravila, a sve sam, čini mi se oprostila, ali ipak nešto me spriječava da vjerujem ljudima. Ne mogu svjesno odlučiti da vjerujem. To nije stvar odluke. Zamišljam prijatne ljude kako me posjećuju, spremam im ribu i vino. Razgovaramo. I to me hrani. Živim od fantazija. Molim Vas za savjet! S poštovanjem, Ž.
Otpila sam gutljaj vina i označila poruku - pročitano, spremiti odgovor.
- Frida, hoćeš li da ti pričam kako si dobila ime?
- Mijau, mijauuuuu - začulo se, što bi u prevodu značilo: Ponovo? Znaš da znam. Voljeli ste pjesmu koja nosi moje ime, mislim ja njeno, dobro znam. On je svirao gitaru, bila je to veeeelika ljubav, i platonska. Još traje. Ali i dalje je platonska. Ne živite zajedno iako se volite, jer niste našli zajednički jezik. Vidiš da sam sve zapamtila. Nemoj ponovo pričati, molim te. Bolje je da pišeš pisma tim ljudima. Napiši im da kupe mačku!
- Znam da sam ti pričala mnoogooo puta, ali ti tako lijepo umiješ da slušaš, samo kad hoćeš, Frida. A znam da hoćeš, i meni treba neko da me sasluša.
Onda sam ja pričala, a Frida je slušala, sve dok nije zaspala. Zujanje ploče sa starog gramofona miješalo se sa zvukom tastature pod mojim prstima. Pogledala sam u polupraznu bocu vina, i zapisala:
Poštovana Ž, shvatam da Vam je razgovor potreban, ali... nije sve u riječima. Apsurdno je da Vam ovako korisnu činjenicu saopštavam baš riječima. Sigurna sam da biste se bolje osjećali kada biste imali mačku. Ljudi mogu da razgovaraju i mislima. Možda mogu da se vole jedino izdaleka?! S mačkama je obrnuto.
- Fridaaaa, napisala sam odgovor! Rekla sam im da kupe mačku! Fridaaaa!
- Mijau, mijau - rekla je Frida, što bi u prevodu značilo: Žao mi je što ne pijem vino! Ni mačke nisu savršene. Pih. A da ti ipak pokucaš onom starom, pardon novom komšiji na vrata, da nam posudi malo mlijeka do sutra?
Sanja Radulović
Doboj
(Priča "Jelovnik" uvrštena je u izbor najboljih priča na Mondo.ba konkursu "Priče iz komšiluka 2" i biće objavljena u istoimenoj knjizi, u izdanju kuće Imprimatur. Sve priče koje objavljujemo online možete pratiti i preko naše facebook stranice "Priče iz Komšiluka")