Bela kuća je bacila novo svetlo na pravne osnove za široku upotrebu američkh vojnih snaga protiv "ekstremista" u inostranstvu.
U izveštaju koji je ponudio i prvu potvrdu da SAD smatraju da je grupa Al-Šabab u Somaliji povezana sa al Kaidom, Bela kuća na 60 stranica potvrđuje da smatra da SAD mogu napadati Al-Šabab u Somaliji na osnovu zakona donetog u Kongresu 2001. godine, ubrzo posle terorističkih napada 11. septembra u SAD.
Ta odluka ukazuje na dublje američko angažovanje u borbi protiv islamskih ekstremista u Somaliji, kao i na zahtev za širu primenu zakona koji je u početku ovlašćivao predsednika samo za napade na Al Kaidu.
Izveštaj Bele kuće nudi najsveobuhvatniji pogled do sada na to kako je vlada prilagodila unutrašnjepolitičke i pravne razloge raznim sukobima koje SAD vode tokom mandata predsednika Baraka Obame, kao i pogled na kriterijume Obamine administracije na osnovu kojih ona određuje koja pravila se primenjuju na koje konflikte.
U slučaju Obame koji je obećavao da će obuzdati vojno preterivanje prethodne, Bušove administracije, izveštaj ilustruje i kako su njegove nade da će staviti pod kontrolu nadležnost vojnog vrha za ratne odluke, naletele na blokadu u Kongresu, ali i kako su se sudarile sa Obaminom sopstvenom sklonošću za "hirurške" akcije koje ne zahtevaju veliki, dugoročni američkog vojni angažman.
Obama je u predgovoru izveštaja napisao da je njegova administracija pokušala da "pravila, praksu i politiku dugo korišćenu u tradicionalnom ratovanju" primeni na novu vrstu sukoba koji vode ekstremističke grupe koje često "ne nose uniforme i ne poštuje geografske granice" i ne obziru se na pravila ratovanja.
"Kada se kaže da vojna taktika legalna ili efikasna, to ne znači i da je ona u svakom slučaju i mudra ili moralna", napisao je Obama.
U središtu pravne infrastrukture Obama se oslanja na odobrenje upotrebe vojne sile iz 2001, kojom su SAD ovlašćene da gone Al Kaidu, Talibane i "povezane snage" unutar i van Avganistana. Obamina administracija se sada oslanja na taj zakon da bi opravdala i vojne akcije u Jemenu, Iraku, Siriji i Libiji, pokazuje izveštaj. Tokom godina, kako je Al Kaida prestajala da bude vrhunska pretnja, a druge grupe su jačale, širio se stav administracije o tome koje su grupe "povezane snage", što je izazivalo i zabrinutost grupa za zaštitu ustavnih i građanskih sloboda jer se zakon "rasteže" ;previše daleko od prvobitne namere zakonodavca.
Široka Obamina primena zakona iz 2001. radi opravdavanja postupaka u mnogim zemljama, izazvala je zabrinutost da bi novoizabrani predsednik Donald Tramp mogao koristiti taj presedan da zatraži ovlašćenje za još širu upotrebu vojne sile.
Tokom kampanje, Tramp je obećao agresivnu borbu protiv Islamske države i drugih ekstremističkih pretnji s Bliskog istoka. Mada se Obama 2014. pozvao na zakon iz 2001. radi borbe protiv Islamske države, on je nekoliko meseci kasnije zatražio od Kongresa da utvrdi nova ratna ovlašćenja da bi zamenila taj prevaziđeni zakon i konkretnije se odnosila na opasnost od te oružane formacije, ali Kongres to ipak nije učinio.
Izveštaj Bele kuće sadrži detalje o tome kako Obamina administracija određuje koji regioni su "oblasti aktivnih neprijateljstava" ili ratne zone u kojima su manje stroga ograničenja upotrebe vojne akcije. U izveštaju se navodi da se pri odlučivanju o tome uzima u obzir nesamo da li je negde proglašen rat, nego i veličina i obim opasnosti, obim angažovanja SAD i postojanje opasnosti po američke snage u tom području.