Ksavije Leroa: Zajedno sa publikom "posvećujem proleće"

Francuz Ksavije Leroa izvešće ovog vikenda performans "Posvećenje proleća" na muziku Igora Stravinskog, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Da podsetimo, Stravinski je svoje delo, prvi put izvedeno 1913. godine, konstruisao oko koncepta paganskog rituala - mlade devojke koja pleše do smrti.

Leroa je rekao da je inspiraciju za svoj koncept, koji se zasniva na pokretima dirigenta tokom izvođenja ove ambiciozne baletske muzike, dobio posmatrajući ser Sajmona Retla, na probi 2003. godine u Berlinskoj filharmoniji.

"Dirigent je jedan vid koreografije "Posvećenja proleća". Proučavam odnos pokreta pri sviranju, da li dirigent stimuliše muzičare, ili orkestar pokreće njega" rekao je Leroa (45).

"Posvećenje proleća" je Stravinski predvideo za neobično veliki sastav, sa instrumentima koji su do tada retko bili korišćeni u orkestru - alt flautom, bas klarinetom, pikolo trubom i drugima.

Ideja Leroa je da plesač predstavlja dirigenta, a publika "orkestar".

"Ovakva intrigantna pozicija pruža mogućnost aktivnog slušanja muzike, iznutra" objasnio je on.

Umetnik je u svoj projekat uključio i režisera i dizajnera zvuka Petera Bema, koji je pod sedišta publike razmestio 36 zvučnika, koji "imitiraju" raspored muzičara. U publici će se pojačavati muzika ispod vašeg sedišta dok je "vaša" deonica u toku, a Leroa će se sa bine obraćati svakom delu publike posebno - violinama, flautama, duvačima...

Bem je objasnio da se na ovaj način skraćuje vreme "putovanja" zvuka - od dirigentovog znaka, pokreta muzičara, do publike.

"Želimo da aktivno uključimo publiku u performans, i zato ovo zovemo "vođena tura" kroz partituru" rekli su oni novinarima u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

U projektu "Posvećenje proleća", koji će biti izveden u petak i subotu uveče u JDP-u, učestvovala je i domaća umetnica Bojana Cvejić, muzikolog.

Cvejićeva je otkrila da sa Leroaom, sa kojim već treći put sarađuje, priprema i novu predstavu sa osam muzičara, koja će biti premijerno izvedena na festivalu u Monpeljeu, gde je umetnik studirao molekularnu biologiju, pre nego što je početkom devedesetih odlučio da pređe u igračke "vode".

Zanimljivo - "Posvećenje proleća" Stravinskog često je služilo kao inspiracija za najrazličitije projekte. Tako je uvršteno u čuveni film Volta Diznija "Fantazija" (1940), a tragovi dela mogu se naći u naučnofantastičnim ostvarenjima "Ratovi zvezda" i "Rat svetova" (2005).

(www.mtsmondo.com)