U knjizi "Portret pisaca" (GLAS srpski, 1997) pjesnik, pripovjedač i romansijer Đuro Damjanović (1945 - 2009) napravio je svojevrsnu poetsku posvetu nekima od značajnih kulturnih ličnosti iz Srbije i RS.
Pročitajte šta je najpoznatiji banjalučki boem napisao o Matiji Bećkoviću, Ljubivoju Ršumoviću, Dobrici Eriću, Ranku Risojeviću...
Matija Bećko(vić)
On ne misli da je drugi Njegoš, kao što drugi misle. On misli da je Njegoš drugi, a on prvi Njegoš.
P(red)rag Bjelo(šević)
Ugledao sa na Ršumovića i postao direktor Dječijeg pozorišta. A nije dečji pesnik, kao Ršum.
Ili se ugledao na decu.
Sad je pitanje na koga su se ta deca ugledala. I da li će možda sva deca postati pesnici?
Dobri Dobrica era Erić
Ženio se više puta i razvodio hiljadu puta. Do svog bračnog puta bez braka.
Samo s poezijom nije mogao da se razvede.
S poezijom se venčao do smrti. Ako pesnik uopšte ima smrt.
Ljiljana Lab(ović)
Ona prvo, ujutro izmeri svoje jutro. Da bi odmah znala težinu dana.
Izmeri i svežinu lica i proveri miris snova.
Da bi odmah znala težinu dana.
Jer po horoskopu je vaga.
Milić od Mač(ve)
Slikar koji je i pesme počeo da slika.
Ili pesnik koji piše kičicom.
Ili Milić od Mačve od Čuda od Mačve od Milića.
Milo(rad) Pavić
Pisac koji piše. Pisac koji piše, i više. Pisac koji piše i više ne briše. Pisac koji piše i više ne briše što napiše.
Drži lulu zbog brkova. A gaji pse zbog vernih drugova.
Ranko Pavl(ov)ić
On misli da nije njega da ne bi bilo ni njega. Ni njega u sebi, ni njega oko njega. To je tačno. Ako se nemaš, nema te. Ali, ako te ima – ima te. Ako te ima – ima te i onda kad te trenutno nema.
Jer ko bi prvo štampao pa onda pisao.
I ko bi sve to nesređeno sredio, i ko bi sređeno sredio?! Da nije njega, sa palog uzdignutog brega.
Rajko Petro(v) Nogo
Rajko Petrov Nogo prvo je bio Rajko Nogo. Dok je živeo u Sarajevu. A kad je postao Beograđanin, odmah je postao i Rajko Petrov Nogo.
Mada mu je san SANU, ipak je postao član ANU. (Član ANURS – Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske)
R(anko) Risojević
Pisac koji ima najveću književnu manu, on je skriboman. I skriboman, i piše sve književne rodove. Izmislio je novi književni rod, risojevizam.
Ljubomir Ršum(ović)
Večno dete, Rošavi anđeo koji ima decu, a možda i unučad, koja će uvek biti deca, biti ljudi dečjeg srca.
Ma šta mi reče.