Na današnji dan, 30. maja 1917. godine svoj život je okončao veliki srpski pisac i pjesnik Vladislav Petković Dis, nakon što je brod na kojem se nalazio kod Krfa potopila njemačka podmornica.
Petković je rođen u Zablaću 1880. godine, a radio je kao učitelj i carinski službenik. Potom bio izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Za vrijeme Prvog svjetskog rata, preživio je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku gdje piše svoju posljednju zbirku pjesama „Nedovršene pesme“. Pri povratku u Grčku brod na kome je plovio presreće i potapa njemačka podmornica u Jonskom moru kod Krfa.
Njegova pjesma „Naši dani“ nastala je 1910. godine, a tokom silnih godina uopšte nije izgubila na snazi i aktuelnosti, već naprotiv djeluje kao da je napisana danas.
Pročitajte...
Naši dani
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.
Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesimo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Mesto svetle istorije i grobova
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova
Ostala nam još prašina na hartiji
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.
Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.