Ona je u bolnici, a on joj piše: Ako ti amputiraju nogu... kunem se i ja ću svoju". Pročitajte šta je još napisao ovaj zaljubljeni mladić napisao...
Prenosimo pismo u celosti:
"Draga Nizama,
Ovo je trenutak kad želiš da napišeš nešto, a prsti ti se koče. Počneš, a more tuge i bola u obliku suza umiše moje lice. Sećam se dana kad smo bili jedna duša, a dva tela. Onaj tvoj osmeh, ono moje 'čupavo', ono nemirno dete u tebi koje ne želi da odraste. Svaku noć koju si me budna dočekala dok sam s posla žurio tebi. Tvoj poziv: Čoeku, kad ćeš kući? Stalo je. Vreme. Ljudi. Vetar. Kiša. Oluja. Stade sve... Život nas udari mačem sudbine, i zauvek rastavi.
Rekao sam ti kad sam ti bio u poseti u bolnici, da jednostavno tebe ne mogu preboleti jer kad si ti u pitanju, zaborav ne postoji. Samo se navikneš. Kad se dvoje rastanu, to nije kraj. Ne pika se ljubavi moja s kim šetaš, pored koga se budiš, s kim te pamte drugi. Pika se samo, koga se ti setiš kad pogledaš pored sebe dok ti srce ludački skače u grudima. Ranjeno i povređeno... ali jako. Kao ti. Otišla si u Tursku, s božjom voljom. Uz Alahovu pomoć, prohodaćeš ti opet. Učiniću sve da i dalje hodaš putem života, da trčiš ispred mene kao nekad kad sam te ganjao, pa kad te stignem, zagrlim i poljubim. Nije me stid. Prosiću. Prodaću sve što imam. Opljačkaću banku.
Halal bilo doživotna robija, al' ti ćeš i dalje trčati i hodati svojim nogama, makar tvoj nijedan korak ne bio na putu koji vodi meni. Ni smrt ne znači kraj. Ljubav živi večno. Znam da i ti kao i ja često mislima odemo na grob naše ljubavi koju živu sahranismo, i ona ruža koja je bila najlepše dugine boje, na mezaru prkosno stoji uprkos kišama i olujnim vetrovima. Simbolizuje našu ljubav. Mnogi su krivi za naš rastanak, al' verujem u Svevišnjeg da ćemo na ahiretu biti skupa. Zajedno s našom bebom, čije rođenje nismo dočekali.
Znam da si me najviše terala od sebe jer si znala da zbog šećera ne možeš imati dece. A znaš koliko žudim za tim da budem otac. Ali, ni zbog toga te ne bih ostavio. Ti si bila dete koje nam Gospodar nije podario. U tebi sam imao sve. Sećaš se klupe na Vrelu Bosne gde smo bili bezbrižni? Odvedem te tamo često, u svom srcu. Sedim i gledam. Vidim te. Nemaš pojma kako mi je lepo s tobom. Ne odustaj, nesuđena ljubavi, bori se. Kažu da Alah bolešću čisti grehe. Ti si moja dženetska hurija. Ona večna. Ako odem gore pre, spremiću ti večni dom i večnu ljubav. Gore, bebo, nema igli, bolnica, doktora, suza. Samo mir i ljubav.
Ne odustaj, bebo. Izdrži. U inat sebi! Ti si moj fajter. Ovaj dunjaluk je za tebe borilačka arena. Pobedićeš jednog dana. Dići pehar u inat svima. Pleši, bebo. Kao prelepa polarna svetlost Aurora Borealis koja na nebeskom svodu pleše svoj najlepši ples uprkos sili zemlje teže koja svim silama pokušava da je privuče sebi i zauvek prekrije bojom tame. Velikim Bogom se kunem, ako ti amputiraju nogu, i ja ću svoju. Mi smo isti, samo živimo u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Kad god ti teško bude, kad ti srce zatreperi, samo se seti mene i odmah ću biti tu. Tu u tvojim mislima. Nek' mi se smeju u komentarima, neka hrane ego. Ne znaju ljudi tajnu srca moga i ko bi shvatio osim Boga? Pleši, bebo, uz melodiju srca moga. Peva ti, iako si kilometrima daleko, znam da ga čuješ. Duša nebu, telo zemlji, srce tebi.
Volim te, tvoj Amel Velić.
(hayat.ba)