DJ Sultan - gitara i dredovi zaštitni znak

On je neobičan, atipičan, za nas - pomalo i egzotičan. Što izgledom, što muzičkim afinitetima. On je jedan od retkih gitarista koji je sjajan DJ, i jedan od retkih DJ koji jednako dobro svira gitaru. Do pre godinu dana nismo znali za njega, ali je prokrstario Makedoniju, Srbiju i prošlog vikenda došao u Sarajevo, ostavivši očaranu publiku od Vardara do...

On je DJ Sultan, Kanađanin iz Palestine, koji je rastao u Kuvajtu. Posle sjajnog nastupa u sarajevskom Domu Mladih, pristao je da za MONDO priča o muzici, malo o politici, predrasudama, ali i o svojoj frizuri, poreklu...

Često si na Balkanu i u zemljama bivše Jugoslavije. Tvoje se ime nalazi i na listi izvođača crnogorskog ReFresh festivala, koji nam tek predstoji. Jesi li imao neke predrasude prema ovom prostoru i koliko si uopšte upoznat sa ovdašnjom kulturom, klabingom i muzikom uopšte?

"Ovaj deo sveta mi je oduvek bio fascinantan… Pratio sam dugo sva svetska dešavanja i posebno su me zanimali događaji u bivšoj Jugoslaviji. S obzirom da sam u srednjoj školi imao nekoliko dobrih prijatelja sa ovog kraja planete, mogu da kažem da poprilično dobro poznajem celokupno stanje. Osim toga, svirao sam u Srbiji nekoliko puta, kao i u Makedoniji i očaran sam scenom tu, posebno za vrime promocije i trajanja EXIT festivala… Ljudska čistoća, gostoprimstvo, entuzijazam i podrška muzici su iskustva koja čuvam kao najlepše uspomene".

Odakle si ti ustvari? Tipični Kanađanin definitivno nisi?

"Uh… Kad god me to neko pita, trudim se da pronađem najjednostavniji način da objasnim neobjašnjivo… Moji roditelji su iz Palestine, a ja sam rođen u Kuvajtu, s obzirom da mi je otac tamo radio. U svakom slučaju, nemam njihovo državljanstvo, zbog činjenice da je tamo tradicija da se državljanstvo može dobiti samo ako živiš u Kuvajtu, bez obzira na to gde si rođen. Proveo sam tamo 11 godina, do Zalivskog rata s Irakom 1990. godine, kad sam sa porodicom bio prinuđen da napustim Kuvajt. Onda smo otišli na Kipar, pa dvije godine kasnije preselili smo se u Egipat, gde sam proveo pet godina. Odatle sam došao u Kanadu da studiram, i ovde živim već 12 godina. Egipat je ipak uvek bio mesto koje sam zvao domom, ili bar najbliže tome… Kanada mi je druga kuća, njihov sam državljanin. Pa vi zaključite odakle sam. Ni meni nije jasno (smeh)".

Izdanja ti izlaze pod impresivnim etiketama, i sudeći po internet izvorima poprilično si uticajan u muzičkim vodama… Oktrij nam zašto si ti drugačiji od ostalih? Postoji li neka, uslovno rečeno, konstanta u tvom radu, nešto što možemo nazvati “Sultanov pečat”?

"Kada sam prvi put postao deo scene, mislim da je gitara bila moj zaštitni znak. Volim da mešam gitarske segmente u elektronsku muziku i još to radim kad produciram. Ipak, emocije su uvek bile ključni element u svim mojim radovima i to su, prepoznaćete ih, one melodije koje će vam ostati u sećanju i koje su izdržale test vremena. Mislim da se nečiji lični pečat vidi u kombinaciji stilova, spajanju nespojivog, u stvaranju novih stilova. I jednostavno morate da uložite delić duše u sve što radite, jer nas on definiše šta smo. I ja i Ned Šepard smo prvenstveno muzičari i strast za sviranjem nam dozvoljava da konstantno razmišljamo i sviramo izvan realnosti i da živimo u srži muzike…"

"ZA LEPOTU I DREDOVE VREDI SE ŽRTVOVATI"

Izgledaš zaista neobično, atraktivno i egzotično. Imaš li nekoga ko ti se brine o stajlingu?

"Hvala na komplimentu, definitivno moram da imam nekog ko će se brinuti o mojim dreadlocksima. Ali, nije baš stilista, nego moj talentovani i spretni prijatelj Ričard, koji je neverovatno dobar u sređivanju i pravljenju mojih dreadova, svakih nekoliko meseci. I nije to baš tako jednostavno, da znaš. U zavisnosti od toga koliko prođe između moja dva viđanja sa Ričardom, svaka sesija zna da traje i do osam sati, verovali ili ne. Ipak, za lepotu se vredi žrtvovati, a i to nije visoka cena da bih imao moje voljene dreadove (smeh). Usput, i košta poprilično…"

Navedi nam tvojih top deset singlova iz ove godine, a da to ne bude službena chart lista?

1. Sultan & Ned Shepard feat. Kuba Oms - Jeopardy
2. Path Park - Higher
3. Sultan & Ned Shepard – Eye Spy (Matthew Dekay Rmx)
4. Lutzenkirchen – PaperBoy (Dnox & Beckers Rmx)
5. Daniel Portman - Exodus
6. Ned Shepard – A Fine Balance (Quivver Dub)
7. Mark Knight & Funkagenda – Man with the Red Face (Godinama sam najveći fan Garnierove originalne stvari)
8. Nadia Ali – Crash’N’Burn
9. Julie Dennis – Fever
10. Kos – Castle Kickback

Imaš li neke lične evergreen stvari, kojih ti nikada nije dosta?

"Naravno, mnogo njih… I kada mi dosade, remiksujem ih, pomešam sa nečim drugim i opet se zaljubim u njih… Definitivno Portishead – Roads!"

Ispričaj nam nešto više o tvojoj saradnji sa kanadskom pevačicom Nadiom Ali…

"Sa Nadiom sarađujem od prošle godine, na njenom solo albumu, za koji sam pravio muziku i producirao ga. Takođe, nastupam s njom i sviram gitaru na live nastupima. To je zaista nezaboravno iskustvo, i ništa me, u profesionalnom smislu ne usrećuje više od mešanja akustike i elektronike, posebno sa mojom gitarom… Prva verzija albuma bila je potpuno akustična. Nadia s njenim čistim glasom, ja sa gitarom i Ned za klavirom…. Kasnije smo sve to elektronski potkovali. Poslušajte, zvuči veoma zanimljivo!"

I za kraj, kaži nam da je li bolja scena u Evropi ili u Americi?

"Evropska i američka scena se definitivno razlikuju. Do skoro sam stalno isticao da više volim nastupati u Evropi, ali u poslednjih nekoliko godina sam imao mnogo zaista sjajnih nastupa po Americi. Razlika je u tome što u Americi jedva da imate dance muzike na radiju ili na televiziji, a Evropa je potpuno drugačija priča. Ljudi više poznaju muziku, više joj se raduju. Evropa definitivno ima mnogo jaču elektronsku osnovu, pa tako i scenu. Amerika je zasuta hip-hopom, posebno u klupskoj kulturi, ali u velikim gradovima definitivno ima mnogo onih koji vole i žele dance muziku".

(Vesna Kerkez, MONDO)