Jeste li ikad rekli sebi "kako su samo upropastili knjigu filmom"? Niste jedini, predstavljamo vam pisce koji su to rekli za filmove po sopstvenim delima!
Ovo su filmovi za koje su pisci dali dozvolu ili čak sami učestvovali u kreativnom procesu ekranizacije, ali su se grdno pokajali pošto su filmovi, po njihovom mišljenju, ispali grozno!
1. "Let iznad kukavičjeg gnezda"
Uprkos činjenici da ovaj film važi za kultni, i da je pokupio pet Oskara, autor romana Ken Kejsi bio je zgrožen adaptacijom svog dela.
Iako je prvobitno bio uključen u proces adaptacije scenarija, napustio je produkciju zbog "kreativnih razlika" sa rediteljem Milošem Formanom. Kejsi je kasnije rekao da mu se nije dopadao Džek Nikolson u glavnoj ulozi, i navodno je menjao kanal svaki put kada se film prikazivao na televiziji kako se ne bi ponovo iznervirao.
2. "Forest Gamp"
Vinston Grum bio je besan zbog činjenice da je iz njegovog bestselera "obrisan" dobar deo zapleta, i da je film napravljen kao dečji, bez eksplicitnijih scena ili čak izraza koje je koristio u knjizi. Film je osvojio šest Oskara, a Grum je narednu knjigu započeo rečenicom "nemojte nikada da dozvolite da neko snimi film po vašoj životnoj priči".
3. "Ptice"
Iako je kratka priča Dafne di Morije poslužila samo kao okvirna osnova za kultni horor Alfreda Hičkoka, spisateljica se ipak javno protivila konačnoj verziji u svakoj prilici koja joj se pružila. Smetalo joj je i to što je radnja iz Kornvola prebačena u Kaliforniju.
4. "Meri Popins"
Sukob Volta Diznija i P. L. Travers bio je toliko poznat da je o njemu snimljen i film, "Spasavanje gospodina Benksa". Traversova je zahtevala da u filmu ne bude ni pevanja ni animacije - ako ste gledali "Meri Popins", znate da u filmu maltene nema ničega osim te dve stvari - i preplakala je premijeru kada je videla konačnu verziju.
5. "Doručak kod Tifanija"
Glavni problem Trumana Kapotea bio je izbor glavne glumice. On je priču pisao sa Merilin Monro u glavi, a izbor je pao na Odri Hepbern.
"Najgori kasting ikada. Povraća mi se kada pomislim na film", svojevremeno je izjavio Kapote.
6. "Intervju sa vampirom"
Kada je En Rajs saznala da će Lestata igrati Tom Kruz, nazvala je taj izbor "potpuno bizarnim".
"Ovo nikada neće upaliti", rekla je ona tokom snimanja.
Ipak, kada je pogledala Kruza u možda jednoj od najboljih uloga koje je ikada ostvario, promenila je mišljenje. To se ne bi moglo reći za film…
7. "Kraljica prokletih"
Rajsova je u više intervjua rekla da je nastavak njene priče "kasapljenje", i zamolila fanove serijala da film ni slučajno ne pogledaju.
8. "Beskrajna priča"
Mihael Ende je bio užasnut filmom po svojoj fantastičnoj dečjoj knjizi do te mere da je insistirao da se njegovo ime nigde ne napiše. Smatrao je da je kompletna unutrašnja logika priče nestala tokom "seckanja" romana, a film je nazvao "ogromnom paradom komercijalnog, plastičnog kiča".
9. "Lolita"
Vladimir Nabokov je sarađivao sa Stenlijem Kjubrikom na adaptaciji romana, ali skoro ništa od njegovih izmena nije bilo usvojeno. Iako je bio nominovan za Oskara za adaptaciju scenarija, javno je izjavljivao da je film ispao kao "prikaz puteva širom zemlje iz horizontalne perspektive nesrećnog putnika kola Hitne pomoći".
10. "Stražari"
Alan Mur nije fan ni drugih adaptacija svojih dela - "V kao vendeta", "Liga izuzetnih džentlmena", ali ga je film "Watchmen" iz 2009. potpuno raspametio.
"Proklinjem i ovaj grozni film, i sve vezano za njega", izjavio je jednom Mur. Odbio je da primi novac za ustupanje likova i priče, i nikada nije pogledao film.
11. "Isijavanje"
Stenli Kjubrik ponovo "napada"! Stiven King je adaptaciju svog romana iz 1977. nazvao "filmom koji je snimio čovek koji previše razmišlja, a premalo oseća, i zbog toga ne ume da prenese priču koja bi trebalo da vas zgrabi za gušu". Najveće zamerke imao je na činjenicu da je lik Džeka Torensa promenjen iz korena, kao i kraj.
12. "Vili Vonka i fabrika čokolade"
Roald Dal toliko je pobesneo zbog verzije filma iz 1971, da je u testamentu napisao da zabranjuje da se nastavak ikada snimi. Zato fanovi njegovih dela nikada nisu gledali filmsku verziju knjige "Čarli i veliki stakleni lift".
Ko zna šta bi mislio o rimejku sa Džonijem Depom…
13. "Američki psiho"
Bret Iston Elis imao je dve ključne zamerke na filmsku verziju svog romana.
Prvo, "knjiga je o svesti, i to se ne može pretočiti na veliko platno".
Drugo, rediteljka Meri Heron je žensko, i kao takva "ne može neutralno i objektivno da se bavi umetnošću".
14. "Ajkula"
Piter Benčli zamerio je Stivenu Spilbergu to što je napravio "hepi end" - u romanu, naučnika Hupera pojede ajkula koja zatim umre. U filmu, on preživljava.
15. "Šarlotina mreža"
Kada je E.B. Vajt potpisao ugovor sa studiom "Hana Barbera", imao je dva zahteva. Prvo, on mora da odobri finalni dizajn pauka Šarlot. Drugo, film nikako ne sme da bude mjuzikl.
Naravno, napravili su mjuzikl i na sebe navukli gnev pisca.