Neke male tajne, profesionalne i privatne, o velikom glumcu koji nije voleo glumu, a telenta je imala u izobilju, ispričala je njegova supruga Mirjana Vuisić, njegova Sule
"Važio je za čoveka koji je uglavnom mrzovoljan, nezainteresovan za ogromnu većinu tema koje se drugim ljudima čine važnim; govorili su da je težak (ne samo po kilaži, dabome), da je namćor, da nema strpljenja ni želje da se dopadne drugima. Najviše od svega je prezirao udvoričko ponašanje i lažnu ljubaznost.
Bio je i ljubitelj domaće rakije. I poezije. Pavle je ponekad umeo da uzme olovku i papir (kakav god nađe u blizini) i napiše, onako iz cuga, dobru pesmu ili stih. Ali najviše je voleo svoju Miru, životnu saputnicu sa kojom je proveo više od 30 godina zajedničkog života, sve do svoje smrti, pre 28 leta", napisao je naš kolumnista Mladen Nikolić u tekstu koji je posvetio Pavlu Vuisiću.
"TB Revija" lista "Politika" objavila je intervju s Mirjanom Vuisić (83) koju je Pavle najviše voleo, i koja je otkrila pojedinosti iz njihovog zajedničkog života koje nisu toliko poznate upravo zbog glumčeve mrzovolje da daje intervjue.
"Davno beše kada smo se nas dvoje upoznali, a ja tada bila veoma mlada. Slučajno smo se sreči. Ja sa tetkom otišla na rođendan sestre, a tamo Pavle, koji je mene, raspričanu balavicu, sve vreme ozbiljno i pažljivo slušao. I ja sam bila presrećna zbog toga. Posle prvog susreta prošlo je dosta godina, ali valjda nam je bilo suđeno da se ponovo sretnemo", počela je svoju priču Mirjana o Pavlu koji je bio osam godina stariji od nje.
"Vešta sam s rukama. Šijem. Vidite tamo onu lutku... Ona je iz Nemačke. To mi je brat blizanac Miša poklonio za rođendan. Pogrešila sam oko mera, bila je manja i zbog toga sam morala da odem sama u Nemačku. Na povratku me je Pavle dočekao na stanici. Nije voleo da putujem. Uh, kako je bio neraspoložen. Zamolila sam ga da pridrži lutku, da je iznesem iz kola, ali je on, onako besan, lutku bacio preko ulice. Posle dva dana mi je rekao da iznesem lutku, uzemo mi je meru i podesio lutku da mogu da šijem."
Ona je istakla kako su glumci posebna vrsta, ali da Pavle toj vrsti nije pripadao, kao i da nije voleo glumu, iako je imao talenat da uradi šta god mu padne na pamet.
"Zamerili su mu kad je rekao da gluma nije umetnost i zarekao se da do kraja karijere neće da da je intervjue, i nije ih davao."
Glumcu su najteže padali odlaski na premijere filmova, otkriva Mira...
"Odlaski na teren su mu teško padali. A, kada su bile premijere, bilo je užasno... Nije želeo da izađe na binu. Nije voleo da priča o filmu. Uvek je bio u nekoj kontri. I takav - poseban. Vrlo brzo sam shvatila da ne smem da ga pratim. Za njega je film bio robija. Sećam se trebalo je da putuje u Hrvatsku na snimanje. Voz polazi u 12, a on otišao nešto da obavi... i nema ga, pa ga nema... Ne znam gde je. Posle ga vozim do železničke stanice. U Namanjinoj ulici mi kaže: 'Vozi kroz crveno.' Ne znam ni šta je mislio. Možda i da nas zaustave pa da ne mora da putuje. Volela sam ga i sve sam izdržala. Znala sam mu narav. Mene su svi gledali sa strane i - čudili se. Bili smo im nespojiva kombinacija. On i ja, njegova Sule."
Mirjana Vuisić je bila jako cenjena, radila je kao sekretarica režije. Karije je počela s filmom "Čudna devojka", a oko 20 ih je uradila.
"Bili smo par bez dece. On je zbog toga mnogo tugovao. Kada se razboleo, sve sam pokušala... Moj otac je kupio imanje preko Save, a braća su bila saglasna da ja uživam sa Pavlom na tom imanju. Tu smo Pavle i ja sagradili brvnaru i provodili dane. Ovaj smor, izduvni gasovi i buka su smetali Pavlu. Ali...", završila je svoju priču "njegova Sule".
Pavle je preminuo 1. oktobra 1988. godine od karcinoma.
