U okviru Noći muzeja u Beogradu obeleženo je i pola veka najznačajnijeg festivala u istoriji muzike - Vudstoka. Saznajte koliko su bili plaćeni muzičari (i koliko bi to novca danas iznosilo) i šta je zapravo značio hipi-pokret.
Pre 50 godina održan je festival "Vudstok", koji se smatra jednim od najznačajnijih događaja u istoriji muzike, ali i politike.
Zanimljivo je da ovaj festival muzike i umetnosti nije, zapravo, ni održan u Vudstoku, a istina je da nikada nije ni bio samo "festival", već pre svega umetnički protest zbog rata u Vijetnamu, ali i rasizma, konzervativnog poimanja društvenih pojava...
Vudstok će ostati zabeležen u istoriji kao festival hipi kontrakulture, okupljanje mladih ljudi koji su verovali da je muzikom moguće promeniti svet i učiniti ga boljim mestom za život. Za one koji su se, pak, rodili kasnije ili su tada bili previše mladi, Vudstok označava scenu na kojoj su nastupili neka od najvećih imena rok muzike tog doba, na čelu sa Hendriksom koji će ostati upamćen po izvođenju svoje psihodelične verzije američke himne.
Sve je počelo tako što su Majkl Lang i Arti Kornfeld u novinama primetili neobičan oglas. Dvojica investitora, Džon Roberts i Džoel Rozenman, platili su oglase u štampanim medijima, a u njima je pisalo da su voljni da ulože "veliku sumu novca u neki projekat". Lang i Kornfeld su odlučili da se jave na oglas i tako se ovaj četverac sastao, da bi se potom u javnosti prvi put obelodanilo da će biti održan Festival muzike i umetnosti u Vudstoku.
Domaćin festivala bio je gradić Midtaun u okrugu Orindž (savezna država Njujork). Iako je prostor za festival bio plaćen, konzervativni stanovnici tog gradića su izrazili protest, pa je festival bio zabranjen! To je čuo Eliot Tiber, koji je kontaktirao organizatore i ponudio im svoje imanje u Betelu. Međutim, prostor je bio mali za očekivani broj posetilaca, ali su se organizatori potom, preko Tibera, dogovorili sa Maksom Jezgurom, koji im je ustupio svoje obližnje imanje, dogovorivši posebnu cenu za sebe, ali i pozamašnu sumu za lokalno stanovništvo.
FOTOGRAFIJE
Kada je objavljeno da će festival muzike i umetnosti biti održan od 15. do 18. avgusta 1969. godine, vest je odjeknula širom sveta. Umesto očekivanih 50.000 posetilaca, festival je okupio čak pola miliona ljudi.
Održan pod sloganom "Vodimo ljubav, a ne rat", Vudstok je zbog svoje slobode, poruka koju su muzičari i posetioci zajedno slali, uspeo da prodrma ceo svet. Američko društvo je tada bilo suočeno sa mnogim iskušenjima - rat u Vijetnamu, rasizam, podele... Zbog toga su se antiratne poruke, pozivanje na mir, slobodu, ekologiju, ljubav i zajedništvo, čule glasnije nego ikada.
Tako je Vudstok, kako se zapravo zvala umetnička kolonija osnovana još početkom 20. veka, postao simbol kontrokulturnog pokreta i hipi-utopije, šireći se van granica SAD. Kultni časopis "Rolling Stone", uvrstio je ovaj festval na listu 50 ključnih događaja koji su promenili istoriju rokenrola, a imanje na kojem je festival održan, danas je pod zaštitom kao mesto od istorijskog značaja.
Na festivalu su nastupili mnogi od najpoznatijih muzičara tog doba - The Who, Džimi Hendriks, Jefferson Airplane, Grateful Dead, Džoan Baez, Dženis Džoplin, Canned Heart, Džo Koker... Poslednji je na binu izašao Džimi Hendriks, četvrtog dana festivala, u 8.30 ujutru, koji je nadahnuto odsvirao američku himnu, a slušalo ga je 40.000 najizdržljivijih.
ZANIMLJIVOSTI O VUDSTOKU
Na izložbi u Galeriji ULUS u centru Beograda prikazana je i lista honorara za muzičare i koliko bi oni danas iznosili.
Džimi Hendriks je bio najplaćeniji sa 18.000 ondašnjih dolara (to bi danas bilo 114.625 dolara), potom bend Blood, Sweet and Tears 15.000 dolara (današnjih 95.520 dolara), Džoan Baez i Creedence Cleanwater Revival po 10.000 dolara (63.680 dolara), Dženis Džoplin, Jefferson Airplane i The Band su dobili po 7.500 dolara (47.760 dolara)... Među namjanje plaćenima bili su Džo Koker (1.375 dolara ili 8.756 dolara), Santana - 750 dolara (današnjih 4.776 dolara), a najniži honorar dobila je grupa Quill - 375 dolara (2.388 dolara).
Zanimljivo je da je nezvaničnu festivalsku himnu napisala osoba koja nije nastupala na festivalu. Mlada Džoni Mičel, zbog ranijih obaveza, nije mogla da stigne na festival Vudstok. Međutim, gledajući izveštaje sa festivala preko televizije, uzela gitaru u ruke i napisala pesmu "Woodstock", koja je ubrzo postala himna celog festivala.
Kasnije je izjavila da se uspeh pesme najverovatnije krije u tome što je i ona, poput miliona ljudi širom sveta, svim srcem želela da bude baš tamo i oseti snagu Vudstoka.
KO NIJE NASTUPIO?
Poziv da zasviraju odbili su Bob Dilan, The Doors, Frenk Zapa ("bilo je previše blata"), i Led Zeppelin jer je njihov menadžer smatrao da ne bi dobili dovoljno pažnje. Organizatori su pozvali i "Bitlse", i postoje dve verzije priče zašto oni nisu nastupili. Prema prvoj, Džon Lenon je uslovljavao svoj nastup željom da na jednoj bini nastupi i njegova supruga Joko Ono sa bendom Plastic. Prema drugoj, Lenonu je predsednik SAD-a Ričard Nikson odbio ulazak u zemlju.
Zanimljivo je da je te godine, njujorška policija konfiskovala 30.000 kopija albuma "Two Virgins" Džona Lenona i Joko Ono pod optužbom da "pornografskim sadržajem omotača", na kojem su prikazana njihova obnažena tela, vređaju javni moral.
HIPI-POKRET I SEKSUALNE SLOBODE
Ovaj period ljudske istorije poznat je i kao vreme kada je postojao hipi-pokret (hipici). Ovaj termin pripisuje se novinaru Majklu Falonu, koji je u članku 1965. godine, tako nazvao grupu ljudi koji su živeli u Hajt Ešburiju, u San Francisku. Hipici su bili mladi ljudi, mahom iz srednje klase, koji su se odrekli svojih građanskih privilegija i udobnosti, težeći temeljnim društvenim promenama. Zauzimali su se za liberalne principe i način života, nekarijerizam i doneli su kulturi ono što je u to vreme bilo skandalozno, ali svakako impresivno i što je pokrenulo nov način razmišljanja. Temelj na kojem se zasnivao hipi-pokret bila je ideja o slobodi, nenasilju i toleranciju, ljubav, dakle slobode u najširem mogućem značenju. Srž hipi-pokreta i hipijevske filozofije bila je prihvatanje drugih sa svim njihovim vrlinama i manama bez osude. Pitanje ljubavi u hipi-idologiji nije bilo samo pitanje seksualnih sloboda i ljudskih prava, već slavlje života, ljudske topline, oslobađanje od tabua, poštovanje drugih i njihove volje, preispitivanje patrijarhata...
To je bilo vreme kada su se spontano okupljali i udruživali talentovani muzičari, pesnici, pisci, studenti i svi koji su bili spremni na velike i temeljne promene. Obrazovali su komune u kojima su određivali sopstvena pravila ponašanja, odnosno načina života. Komune su bile primer idealnog društva, svojevrsna korekcija svega onog što su zamarali svetu kojem su okrenuli leđa.
"Sloboda i mir su univerzalne teme i vara se svako ko misli da su ostale u 60-im godinama" - Džon Lenon
Hipici su bili pioniri u mnogim oblastima - od drugačijeg životnog stila koji predlaže komune, udruživanje, razmenu, hlističku medicinu, razvijenu ekološku svest i zalaganje za proizvodnju organske neprskane hrane... Zato je suviše jednostavno svoditi hipike samo na 'decu cveća' koja su uživala u dobroj muzici, slobodnoj ljubavi, eksperimentima sa narkoticima i nosili živopisnu odeću, nakit i dugu kosu.
Vudstok je bio vrhunac tog pokreta, a posle njega ovaj pokret se polako gasio. Od generacije vatrenih zagovornika sloboda u svim oblastima života, ostali su tek segmenti, parčići. Mnogi su se vratili starom načinu života, svojim porodicama, "odelama i kravatama", pojedini su postali uspešni politički aktivisti i "utopili" se u dominantnu kulturu... Bilo je i onih koji su pretrivali u upotrebi narkotika čime su doprineli uvreženom mišljenju da je to bio "narkomanski pokret". Otuda i izraz da je "revolucija pojela svoju decu".
NEKIMA PRVI, NEKIMA POSLEDNJI FESTIVAL
Zvanično je zabeleženo da je "samo" dvoje ljudi umrlo tokom festivala, a uzrok su bili gaženje traktorom i predoziranje heroinom.
Na Vudstoku su rođene i dve bebe - jedna žena porodila se u automobilu zaglavljenom na prilazu festivalu, a druga je na vreme helikopterom prebačena u bolnicu.