Na ulicama Njujorka nastala je muzika koji znamo kao rep. Te iste ulice su dale možda najvećeg repera svih vremena, iako je sa samo 24 godine završio ovozemaljski život. Ovo je priča o Biggiju i istoriji repa istočne obale.
Sunce izlazi na Istoku, pa je tako rep muzika sadržana u hip hop kulturu svoj procvat doživela na toj strani sveta. Može se reći da je istočna obala mesto rođenja hip hopa, a bolnica u kojoj je rođen zove je Njujork. Sobu birajte sami, da li je to Bruklin, Bronks, Kvins... Gde god da pobodete čiodu, pronaćićete rep liričare koji su "kidali" rime na pola, kao Mojsije more (pozdrav za Mikrija).
Davne 1970. godine u Bronksu ste mogli da čujete zvuke muzike koji su bili potpuno novi. To je bila kombinacija jakih, kratkih ritmova koje su obogatile složene rime koje su više izgledale kao priča, a mnogo manje kao pevanje. Bilo je to kao da pričate svoju priču dok se u pozadini čuje jednostavan ritam muzike. Iako će se rep muzika kasnije prožmeti kroz praktično svaki drugi žanr i napraviti podkategorije (ima ga u metalu, roku, džezu, popu, panku). Iako koreni dosežu od zapadne Afrike i Kariba, zapravo je Njujork tačka odakle je sve krenulo.
Danas je to mesto obeleženo pod brojem 1520, Sedžvik avenija. Tamo danas možete videti kako se kretala evolucija hip hopa. Ako pogledate te slike videćete dva čoveka koji su podigli hip hop kulturu. Obojica su radili posao DJ-a - Kool Herc koji inače nosi nadimak otac hip hopa i Afrika Bambaataa, dve godine mlađi od Kool Herca. Obojica su bili ljudi koji su puštali muziku, tako da im je nedostajao neko ko bi "zapalio" masu. Tu se pojavljuje prijatelj Kool Herca, Coke La Rock. La Rock je rime izbacivao iz glave, bez zapisivanja. Od tog momenta polako nastaju rep borbe (battle rap) koje su služile da se bez pesnica pokaže koji reper je bolji liričar, a rime bi smišljali u tom momentu.
Kool Herc je bio pravi muzički revolucionar, jer je puštajući funk ploče za Džejmsa Brauna, počeo da se bavi izolacijom instrumentala koje je kasnije kao delove koji bi mu se svideli stavljao u druge melodije. Preteča današnjih producenata koji nikada nije dobio priznanja za sve ono što je postigao za hip hop kulturu.
Ono što su započeli prvi rep pioniri, nastavio je Grandmaster Flex, koji je pažljivo proučavao načine na koji rade njegovi prethodnici i uzori. Njegova numera “The Message” se i dan danas sluša i koristi od strane mlađih repera. I njemu je trebao reper koji bi “bacao” rime na njegove semplove, pa je tako pronašao svog partnera pod umetničkim nazivom Kurtis Blow. Samo deset godina od prvih rep semplova i puštanja muzike po stanovima i dvorištima, Kurtis Blow je postao prvi reper koji je potpisao ugovor sa muzičkom kućom. Jedan od njegovih singlova “The Breaks” prodat je u pola miliona kopija, što je bio prvi proboj rep muzike na komercijalno tržište Amerike. Mešavinom repa i fanka, Blow je dobro zapečatio smer u kome će se ovaj muzički pravac kretati.
Izbacivao je album za albumom i popločavao stazu kojom će ubrzo nakon njega krenuti Fat Boysi i Run DMC. “Debeli momci” su bili pioniri u korišćenju beat boxinga u numerama, što se do tada radilo jedino na ulici ili privatnim žurkama. Kasnije je postalo opšte prihvaćeno kao jedna od poddisciplina repa u kojoj su neki ljudi postali pravi umetnici poput Doug Fresha i Biz Markiea. Među svima se posebno izdvojila grupa koja je dolazila iz susednog Kvinsa, Run DMC. Oni su prvi koji su ujedinili rep muziku sa žanrovima koji joj nisu srodni. Najčuvenija rep grupa osamsedetih i prvi reperi koji su stigli do “Zlatne ploče”. “Walk This Way” koji je urađen u kolaboraciji sa Aerosmithom bio je pravi muzički bum, koji je pokazao da rep itekako ima perspektivu da postane jedan od vodećih muzičkih pravaca.
Proboj belaca u hip hop došao je kroz Beastie Boyse, koji su kroz svoj prvi album postali prvi reperi koji su stigli na Bilbordovu listu 200 najboljih. Naravno da je to povuklo uplitanje rasizma i potencijalno favorizovao rep trilinga ispred afroameričkih repera. Ovaj rep proboj je ispratilo formiranje jedne od najvećih muzičkih kuća koja je prevashodno bila okrenuta hip hopu, Def Jam Records. Rik Rubin i Rasel Simons su osnovali Def Jam koji će kroz decenije izdati ogroman broj albuma, od kojih će neki zaista obeležiti rep muziku i staviti je na presto Američke muzičke scene, a bogami i svetske.
Još jedan momak je u to vreme krenuo da se probija na muzičkoj sceni i njemu rep može posebno da zahvali, jer je gurnuo ovaj žanr duboko u mejnstrim. U pitanju je LL Cool J (skraćeno od Ladies Love Cool James). LL je dobijao mnogo veću pažnju ženske publike. Singl “I Need a Beat”, zajedno sa numerom Beastie Boysa “Rock Hard” donela je milionski ugovor između Columbio Recordsa i Def Jam Recordsa. Svojim izgledom, koji je često znao da istakne u prvi plan, uspeo je da napravi mejnstrim proboj i uvede istočnu obalu rep muzike u zlatno doba devedesetih.
Poruke u rep pesmama su se retko kada ticale politike, društvenog uređenja i sloboda, dok se nije pojavila grupa Public Enemy, čije će poruke NWA širiti po z apadnoj obali. U to vreme hip hop se širio eksponencijalnom brzinom, pa je tako svaki deo Njujorka imao svog rep lidera. Među svim gore navedenim, pojavili su se Eric B & Rakim, kao najuticajniji DJ/MC kombo tog vremena, Bid Daddy Kane, EPMD, kao i Chaka Khan, poznata po brojnim kolaboracijama sa reperima tog vremena. Među svim reperima, jedna grupa se posebno izdvojila pod nazivom A Tribe Call Quest, u kojoj su uloge liričara uzeli Q-Tip, pokojni Phife Dawg i Jarobi White. Njihov žanr je bio alternativni rep, čime su prkosili bilo kakvom stavljanju u šablon u smislu gangsta rapa, hard core rap, funk rap, party rap. Time su želeli da pokažu da je rap muzika jedini pravac u kome ne trebaš biti ograničen, što su neki godinama kasnije shvatili pogrešno.
Niko nije sanjao da će Grand Wizard Theodore od slučanog pokušaja scratcha ploče napraviti pravu revoluciju gde će ovo postati jedna od glavnih disciplina hip hopa i neraskidivi deo zlatnog doba repa.
Rep istočne obale se značajno razlikovao od repa sa druge obale Amerike. To je bilo posmatranje borbe Doktora Džekila i Mister Hajda. Rep zapadne obale je bio mnogo agresivniji, dok je istočna obala zadržala dobar deo korena svog postajanja. Na istočnoj obali je TCQ doneo pravu revoluciju mešajući pravca i zvuke, unoseći čak i potpuno nove reči u jezik koje su usvajane bez probleme, poput vivrant iz numere “Vivrant thing”.
Reperi su zauzimali sve više prostora u medijima, pa je tako ovaj žanr krajem devedesetih dobio svoj magazin pod nazivom “The Source”koga smo kupovali kod SKC-a u danima sankcija. Pojavljivanje u magazinu bio je pravi prestiž. Source je albumima dodeljivao mikrofone, gde je mikrofon označavao ocenu. Magazin je postao merilo koliko je neko dobar i verovali ili ne, ti mikrofoni su dodavali cifre na broj prodatih albuma, kao i recenzije. Naslovna strana bi ti donela instant popularnost ili povratak na veliku scenu. Kako je rastao uticaj rep muzike i sve veći broj mesta na Bilbordovoj listi, tako je sve veći broj mladih umetnika želeo da dobije svoje mesto pod suncem.
De La Soul i Jungle Brothers su ponovo uneli novine, prvi jakim uplivom džeza semplova u rep pesmama, dok su drugi na velika vrata doneli house muziku sa primesama džeza. Ovaj period je obeležila i pojava jednog od najboljih liričara koje je rep muzika videla, KRS One, koji je sa Scott La Rockom osnovao Boogie Down Production. KRS One je bio najveći uzor Eminemu koji je u njemu video pravac kojim treba da se kreće. Sa hitom “Sound of da Police” nastavio je trend koji je postavio NWA u kome kritikuje policijsku brutalnost i sistematsku presiju prema afroamerikancima.
Rastao je hip hop, a sa njim je rastao broj uticajnih pojedinaca i grupa. Redom su dolazili Gang Starr koga su činili Guru i DJ Premier (originalna grupa je nastala ranije, ali se Guru razišao sa prvim DJ-em), pa grupa još jednog kombo dueta, DJ Jazzy Jeff i Fresh Prince, mnogo poznatiji kao Will Smith, koji je ostao poznat kao neko ko nije želeo da psuje u numerama i koji je napravio mnogo bolju filmsku karijeru, zatim ženski bend Salt N Pepa, koji su tako otvorili ogroman prostor ženskim rep izvođačima. Svojim hitom “Push It” su vrlo brzo probrali simpatije publike širom Amerike i sveta.
Kao što vidite, istočna obala je bila znatno bogatija talentima koji su doveli rep skoro do vrha, ali je ipak bilo potrebno nešto što će dati dodatni, presudni korak u preuzimanju muzičkog trona. Koliko god Tupac dobio posthumnih pohvala, način repovanja koji je doneo Kristofer Volas, poznatiji pod umetničkim imenom Notorious BIG ili kraće Biggie je bio nešto jedinstveno. Jedinac u porodici Volas, koja je sa Jamajke stigla u Bruklin, ostao je još rano bez oca, pa je majka morala da radi više poslova kako bi ga sklonila sa ulice usled nemaštine. Iako je to bilo gotovo nemoguće, istinski se trudila, ali je mladi Kristofer ipak poklekao pred izazovima ulice i ćoškova Harlema.
Iako je kao školarac osvajao nagrade za svoje radove zov ulice je bio jači. Prebacivanje iz jedne škole u drugu, koji su pohađali DMX, Busta Rhymes i Jay-Z, značili su veći broj problema. Sa 17 godina je izbačen iz škole. Repovao je na ulici, ostavljao mnoge otvorenih usta kada bi čuli kako slaže rime, a istovremeno je dilovao krek kokain, koji je tih godina bio glavna roba na uličnom tržištu. Osuđen je prvo na uslovnu kaznu koji je prekršio, tako da je iskusio sve čari zatvora u kome je spremao rime za svoj prvi studijski album koji je obeležio čitavu epohu rep muzike.
Idoli su mu bili Run DMC i Big Daddy Kane, već establirani u rep legende Njujorka. Biggie je vrlo brzo postigao veliku slavu. Retko ko je mogao da se meri sa njegovim rimovanjem i lakoćom repovanja. Kada je izašao u pomenutom magazinu The Source kao neafirmisani, ali najperspektivniji reper istočne obale. Demo traku je čuo mladi, slave gladni, Šon Kombs poznatiji kao Puff Daddy. Tada je još uvek radio za Uptown Records, gde je promovisao buduću veliku zvezdu RnB scene, Mary J Blige. Kada je osnovao Bad Boy Records, prvi potpis Šonovim penkalom stavio je upravo Biggie. Volasova majka je rekla kako je Puff za samo 25 hiljada dolara kupio poverenje Biggija. Tako je harlemski debeljuca stavio potpis na nešto što će postati pravi rep fenomen.
Prekomernu težinu je često koristio u svojim pesmama, šaleći se na svoj račun, mada je znao da je iskoristi u dobrom kontekstu, kao što je pesma “Big Poppa” ili numera koju je snimio sa Tupacom, davne ‘94 pod nazivom “Runnin” gde kaže.
"Run from the police picture that, n***a I'm too fat I f*ck around and catch an asthma attack."
Pre nego što će izbaciti debitantski album, pojavio se na numeri Craig Macka “Flava in the Air”, na kojoj je gostovao njegov školski ortak, Busta Rhymes, sa kojim će kasnije snimiti svoju poslednju numeru pre smrti i LL Cool J. Brzo je došao i brak sa Faith Evans koju je znao svega par dana. “Ready to Die” je ugledao svetlost dana ‘94 i zabeležio platinasti tiraž četiri puta. U trenutku kada je West Coast Rap dominirao scenom, Biiggie je u velikom stilu vratio rep svojim korenima, na istočnu obalu.
U to vreme je cvetalo njegovo prijateljstvo sa Tupacom, kada je i nastala gorepomenuta numera. Od Tupaca, koji je već zarađivao ozbiljne pare i od koga je Biggie dobio svoj prvi Rolex sat. Pojava mladog Volasa koji je tek par godina posle punoletstva postao milioner, dala je vetar u leđa mnogim njegovim vršnjacima i njujorškim reperima među kojima su bili Jay-Z, Nas, Busta Rhymes, MOP, Naughty by Nature, Mobb Deep, Redman i ostali koji su došli posle, a biće pomenuti u nastavku evolucije repa na istočnoj obali.
Kada pogledate sva ta imena, postaje vam vrlo jasno da je istočna obala odnosila pobedu u muzičkom obračunu sa zapadom. Biggie je u svojoj slavi počeo da prestiže Tupaca po broju prodatih kopija i dok je Suge Knight skoro sve stavljao pod svoju šapu na zapadnoj obali, istočna se širila u broju kvalitetnih repera i kvalitetnih izdavačkih kuća. Biggie je pokrenuo veliki deo te lavine koja je polako zatrpavala suprotnu obalu. Sebe je proglasio za kralja Njujorka, aludirajući na film “King of New York” gde je Kristofer (imenjak) Voken imao glavnu rolu tumačeći Frenka Vajta, čije ime je Biggie često pominjao u pesmama.
Događaj koji je promenio zdravu konkurenciju se desio krajem novembra ‘94 kada je Tupac ranjen i kada je za svoje ranjavanje optužio Notoriousa i Puffa. To je unelo zlu krv na rep scenu, što je širom otvorenih ruku dočekao Suge Knight, koji je vrlo brzo potpisao Tupaca po njegovom izlasku iz zatvora, da bi ga koristio za svoja lična obračunavanja. Čak su pogrešno protumačene rime Biggija, kada se mislilo da je numera “Who Shot Ya” snimljena povodom nemilog događaja.
Scena je više ličila na ratnu zonu, ali to nije smetalo da se pojave neki jako kvalitetni albumu, remek dela hip hopa poput “Illmatic”, “Reasonable Doubt”, “Enter the Wu-Tang”, “The Infamous”, pa je na sve to stigao Biggijev drugi album “Life After Death”, posle velikog uspeh “Ready to Die”. Naslovima albuma kao da je najavio šta ga čeka...
Biggie je bio prvi reper (ako se ne varam) koji je uradio numeru sa Michael Jacksonom, a nakon toga ništa ga nije mogla zaustaviti, osim pištolja..Pre nego što će biti ubijen Biggie je trebao da leti za London, ali je nazvao Puffa i saopštio mu da odlaže put za London i da će ostati u Los Anđelesu. Combs se i dan danas pita šta bi se desilo da je umesto ostanka u Los Angelesu izabrao odlazak za London. Verovatno ga ništa ne bi mogla zaustaviti do zvanične titule kralja hip-hopa.
Tragičan kraj je doživeo upravu u Los Anđelesu, kada je posle večernje promocije novog albuma upucan. Maneken Karla Kolućija završio je ovozemaljski život sa samo 24 godine. Time je praktično završena jedna epoha repa istočne obale. Posthumno je objavio još albuma, jednako kao i Tupak (jednako u smislu načina objavljiavnja), koji su doživeli manje ili više uspjeha. Biggie je ostao dečko koji je posedovao nestvaran flow koji mu je omogućio da lako i brzo prodre do ljubitelja rep muzike. Ironično, ali poslednja pesma koju je snimio zove se “Victory”.
Nakon Biggyija otvorio se veliki prostor za nove repere pa su tako svoja mesta zauzeli mnogo poznati i manje poznate do tada. Jedno lice bilo ono koje se izdvajalo, to je bio Jay-Z.. Svojim albumom “Reasonable Doubt” je najavio veliku karijeru, pa je nakon smrti Biggija nazivan njegovim legitimnim naslednikom. Još dok je Biggie bio živ osnovao je Rock-A-Fella Records sa Dashom i Biggsom, da bi ubrzano krenuo da se penja ka tronu nakon ‘97. Hova je ređao albuma i milione prodatih albuma. Nije mogao da prođe album bez par pet velikih hitova na njemu. Hardknock Life je prodat u preko 5 miliona primeraka i to je njegov najprodavaniji album. Poređenja radi, Biggie je svoj poslednji album prodao u preko 10 miliona kopija, ali na to ide "dva na karte", jer je zbog same smrti mladog Volasa, album doživeo pravi bum na tržištu.
Eksploziju je tada doživeo i Wu Tang Clan, sastavljen od 10 repera, od kojih jedino nije živ Ol’ Dirty Bastard. Nakon ‘97, Wu Tang je izbacio šest albuma, od ukupno osam. Najprodavaniji je bio album koji je izašao upravo te famozne ‘97, koja se smatra dijamantskom godinom, u zlatnoj eri repa istočne obale. Upravo su Wu Tang i Jay-Z bili pioniri prodaje brendirane garderobe u milionima primeraka, gde je logo klana bio zaista nešto što ste mogli da vidite na svakom ćošku, pored promocije kulture Dalekog istoka. Wu Tang je bio pravo iznenađenje, ali i osveženje za scenu koja je, htela ili ne, morala da evoluira. BIle su sve češće saradnje van svojih pravaca, a komercijalizacija rep muzike je bila u punom zaletu. Reperi su postajali milioneri preko noći i rep muzika je krenula da osvaja mesto na koje je pretendovala. Mesto broj 1 među muzičkim žanrovima. Rep se tražio gotovo svuda, na žurkama, u filmovima, serijama, sportskim događajima. Rep je evoluirao i postao zlatna koka muzičke industrije.
Usledila je velika tranzicija uplivom repera iz karipskog dela, kao i onih južnoameričkog porekla. Scena je bila prepuna, ali su krorodili ima dovoljna mesa da se nahrane. Big Pun i Fat Joe, pa zatim Fugees, Big L, koji je viđen kao hard core naslednik Biggija, Mos Def, Talib Kweli, Guru, Common, ali je istovremeno počela ekspanzivno da se razvija scena na samom jugu od strane klinaca koji su kroz rep muziku planirali da pobegnu od siromaštva, ulice, dilovanja droge i krađa. Neki su uspeli, neki nisu, neki više nisu među živima, ali to je za neku drugu priču.
Rep istočne obale je rastao, dolazile su nove nade, novi talas, koji je okupao ulice Njujorka. Rep je ostao tamo gde je i počeo, a kako je izgledao udar novog talasa posle Biggija, čitajte u sledećem nastavku.
NASTAVIĆE SE...