Čovek i svinja su veoma, veoma slični

"Studija je rezultat desetogodišnje međunarodne saradnje", istakao je David Milan, direktor odjeljenja za životinjsku genetiku Instituta za poljoprivredno istraživanje (INRA) u Parizu.

Naučnici su uporedili genom domaće svinje (Sus scrofa domesticus) sa genomom deset vrsta divlje svinje koje se mogu naći u Evropi i Aziji, ali i sa genomom čovjeka, miša, konja, psa i krave.

Istraživači su ustanovili da domaće i divlje svinje imaju puno zajedničkih osobina sa ljudima - umiju da se prilagode, zaposedaju teritoriju i često uništavaju sopstveno stanište; lako se pripitomljuju, ali se isto tako lako vraćaju divljem načinu života čim to uslovi dozvoljavaju.

Svinje su, takođe, anatomski i fiziološki slične ljudima i već su korišćene u liječenju ljudi - u kardiovaskularnoj hirurgiji (aortne valvule), proizvodnji heparina (antikoagulans). Zbog te bliskosti, svinje predstavljaju savršene kandidate za presađivanje organa.

Naučnici su utvrdili i da je kod svinja prisutan jedan broj genetskih mutacija koje su povezane sa bolestima kod ljudi poput gojaznosti, dijabetesa, Parkinsonove bolesti i Alchajmera.

Svinje bi, s toga, mogle da posluže kao "model" za proučavanje tih bolesti i njihovo liječenje, objasnio je jedan od istraživača, Alan Arčibald sa Univerziteta u Edinburgu.

Proučavanje gena koji određuju osobine svojstvene svinjama omogućava naučnicima da shvate okolnosti pod kojima je čovek primitomio ove životinje.

Jedan od razloga ovog "zbližavanja", ističu naučnici, mogao bi da bude i to što su svinje u stanju da pojedu i ono što je ljudima gadno.

Jer, iako ima veći broj olfaktivnih gena (1.301) od čovjeka i drugih sisara, zahvaljujući kojima ima odlično čulo mirisa, svinja nema razvijeno čulo ukusa. Svinja, tako, može da proždere izuzetno slanu hranu ili hranu koju ljudi smatraju odvratnom.

Preci domaće svinje pojavili su se na jugoistoku Azije između 5,3 i 3,5 miliona godina p.n.e. i postepeno su migrirali ka Evropi.

(Tanjug)