Francuz Baptist Dubaše na svom putovanju kroz Evropu, dugom 3.000 kilometara, hrani se isključivo hranom koju nađe u kontejnerima.
Dubaše objašnjava da želi da podigne svest ljudi o tome koliko hrane bacaju.
On je već bio u Luksemburgu, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Češkoj. Na putovanje je krenuo 14. aprila iz Pariza, a poslednja stanica je Poljska.
Na svojoj Internet stranici nazvanoj "Svetska glad", Dubaše je naveo da će se na putu oslanjati samo na hranu "kojoj je sudbina da bude odbačena od hotela, restorana, prodavnica, supermarketa i marketa".
"Nisam verovao da se toliko hrane baca. Čak i kad znate da se to događa, još uvek je iznenađenje otvoriti kantu za smeće i pronaći toliko krompira, voća, jogurta, a ponekad su tu i ogromne posude napunjene hranom koja je dovoljno dobra za jelo", navodi Dubaše.
Kada stigne u neki grad, prvo potraži lokalne prodavnice i pekare koje mu mogu dati hranu, koju bi inače bacile.
Dubaše ističe da mu nakon silne vožnje biciklom treba energija i da je najvažnije da mu je stomak pun.
Na putu je primetio da firme ne daju besplatnu hranu. Većina vlasnika prodavnica tvrdi i da hrana u kontejnerima nije dobra za jelo.
Supermarketi kante sa odbačenom hranom drže unutra, a ako su napolju, onda su zaključane iza ograda ili prekrivene bodljikavom žicom.
Francuz se odlučio na ovakav vid putovanja nakon što je video veliki broj gladnih ljudi kada je posetio Kolumbiju, jugoistočnu Aziju i Tahiti.
"Bio sam bogat, ali samo zato što su te zemlje siromašne. Rastužilo me što su ti ljudi tako siromašni. Tada sam odlučio da uradim nešto kako bih pokazao koliko hrane bacamo", objašnjava Dubaše.
On je već bio u Luksemburgu, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Češkoj. Na putovanje je krenuo 14. aprila iz Pariza, a poslednja stanica je Poljska.
Na svojoj Internet stranici nazvanoj "Svetska glad", Dubaše je naveo da će se na putu oslanjati samo na hranu "kojoj je sudbina da bude odbačena od hotela, restorana, prodavnica, supermarketa i marketa".
"Nisam verovao da se toliko hrane baca. Čak i kad znate da se to događa, još uvek je iznenađenje otvoriti kantu za smeće i pronaći toliko krompira, voća, jogurta, a ponekad su tu i ogromne posude napunjene hranom koja je dovoljno dobra za jelo", navodi Dubaše.
Kada stigne u neki grad, prvo potraži lokalne prodavnice i pekare koje mu mogu dati hranu, koju bi inače bacile.
Dubaše ističe da mu nakon silne vožnje biciklom treba energija i da je najvažnije da mu je stomak pun.
Na putu je primetio da firme ne daju besplatnu hranu. Većina vlasnika prodavnica tvrdi i da hrana u kontejnerima nije dobra za jelo.
Supermarketi kante sa odbačenom hranom drže unutra, a ako su napolju, onda su zaključane iza ograda ili prekrivene bodljikavom žicom.
Francuz se odlučio na ovakav vid putovanja nakon što je video veliki broj gladnih ljudi kada je posetio Kolumbiju, jugoistočnu Aziju i Tahiti.
"Bio sam bogat, ali samo zato što su te zemlje siromašne. Rastužilo me što su ti ljudi tako siromašni. Tada sam odlučio da uradim nešto kako bih pokazao koliko hrane bacamo", objašnjava Dubaše.