Pročitajte šta sadrže energetska, a šta sportska pića, da li i koliko treba konzumirati jedne i druge.
Energetska pića mogu da se konzumiraju, ali da se to čini umereno i sa osnovnim razumevanjem njihovih ukupnih efekata.
Stalno čujemo informacije o tome kako se dešavaju iznenadne srčane smrti zbog upotrebe ovih pića. U čemu je problem u konzumiranju energetskih pića? Pre svega, u kofeinu!
Ako se analiziraju neka od energetskih pića, vidi se je količina kofeina od 80 do 150 miligrama. Da bi bilo jasno koliko je to, uvek je dobro poređenje sa jednom šoljicom kafe, koja u zavisnosti od toga kako je spremljena, sadrži od 60 do 120 mg kofeina, dok limenka "koka kole" ne sadrži više od 65 miligrama kofeina.
Argument da adolescenti ne treba da popiju odjednom dve kafe, pošto najčešće i ne piju kafu, možda i ne bi bio razumljiv većini, da ta ista pića ne sadrže u sebi i guaranu, taurin, vitamine, žen šen, johimbin, karnitin i ko zna šta ne u zavisnosti od proizvođača.
Pristalice kažu da nema dokaza da energetska pića deluju negativno i da ih najčešće uzimaju da bi povećali budnost, koncentraciju ili sportsku sposobnost, dok protivnici pre svega govore o neželjenim efektima na kardiovaskularni sistem, iznenadnoj srčanoj smrti, stvaranju zavisnosti, povezanosti sa alkoholom i socijalnim drogama. Sredinu je jako teško naći, jer agresivni marketing proizvođača energetskih pića, upravo privlači najveći broj adolescenata, koji ne razmišljaju o štetnim efektima, a posebno ne o problemu mešanja sa alkoholom. Iako izgleda da je bitka izgubljena, važno je uzeti u obzir stavove Internacionalnog društva za sportsku ishranu:
Iako većina energetskih pića sadrži veliki broj nutrijenata, primarni sastojci su šećer i kofein. Efekat kofeina je dobro proučen, ali efekat ostalih sastojaka (tuarin, guarana i slično) tek treba da bude naučno potvrđen.
Konzumiranje energetskog pića 10 do 60 minuta pre vežbanja može da dovede do povećanja sportske sposobnosti, koncentracije i pažnje.
Neophodno je da sprovesti studije koje će ispitati bezbednost i potencijalni efekte na fizičke i mentalne sposobnosti.
Energetska pića su najčešće visoko kalorična i mogu da dovedu do porasta telesne težine, pogotovo zbog toga što većina korisnika o tome uopšte ne razmišlja.
Korisnici, pre svega sportisti, treba da imaju u vidu visoki glikemijski indeks i delovanje energetskih pića na glukozu u krvi i lučenje insulina, ali da ne zanemare negativne efekte kofeina na motorne i kardiovskularne sposobnosti.
Deca i adolescenti ne bi trebalo da uzimaju energetska pića bez saglasnosti roditelja i razumevanja kako deluju, pogotovo negativno.
Uzimanja dva i više pića tokom dana može da dovede do štetnih neželjenih efekata uključujući i iznenadnu srčanu smrt.
Dijabetičari i osobe sa kardiovaskularnim, metaboličkim, neurološkim bolestima i bolestima jetre i bubrega ne treba da koriste energetska pića, pogotovo ako redovno uzimaju lekove, piše trčanje.rs.
Energetska pića nisu isto što i sportska
Ono što je sasvim sigurno je da energetska pića nisu sportska pića i ne mogu se koristiti za nadoknadu tečnosti kada ste fizički aktivni. Za razliku od energetskih, sportska pića u sebi sadrže baš ono što je potrebno da preventirate simptome dehidracije. Kada neko pomene sportska pića, većina ljudi pomisli da je to piće sa puno vitamina i hranljivih materija i da im nije potrebno za hidriranje tokom fizičke aktivnosti, jer smatraju da izgubljene elektrolite mogu da nadoknade iz obične vode.
Interesantno je da pogledamo šta o sportskim pićima kaže Američki kongres sportske medicine.
Sportska pića su odlično gorivo i hidracioni izbor jer u sebi sadrže ugljene hidrate i elektrolite.
Za fizičku aktivnost koja traje duže od 60 minuta, u poređenju sa vodom, značajno povećavaju izdržljivost. Prema nekim istraživanjima možete povećati svoju izdržljivost za 20 odsto.
Sportska pića mogu da sadrže različite ugljene hidrate kao što: glukoza, fruktoza, galaktoza ili maltodekstrin. Sportska pića mogu da sadrže kombinaciju ugljenih hidrata, koja imaju takozvani vezani transport jer koriste različite puteva trasnporta u organizmu.
Ukoliko ste zabrinuti zbog unosa ugljenih hidrata i potencijalne gojaznosti, postoje sportska pića koja ne sadrže ugljene hidrate nego samo veštačke zaslađivače.
Sportska pića sadrže elektrolite, pre svega natrijum i kalijum, i zbog toga poboljšavaju balans tečnosti u organizmu i unapredjuju hidriranost organizma.
Fizički aktivnoj populaciji se preporučuje sportsko piće koje u sebi sadrži 60-80 grama po litru ugljenih hidrata , 20 mili mola po litru natrijuma i 3 mili mola po litru kalijuma.
Unos sportskog pića tokom fizičke aktivnosti preventira nastanak hiponatremije.
Važno je piti sportsko piće pre, tokom i nakon fizičke aktivnosti
Prema preporukama ACSM iz 2007. godine, da biste bili dobro hidrirani i da biste izbegli simptome dehidratacije, potrebno je da pijete sportsko piće: pet do sedam mililitara po kilogramu telesne težine četiri sata pre početka fizičke aktivnosti, zatim 150-250 mililitara na svakih 15 do 20 minuta trajanja fizičke aktivnosti i konačno, nakon treninga ili trke, kako biste se adekvatno rehidrirali, potrebno je da popijete 1,5 litara tečnosti na svaki izgubljen kilogram telesne mase.
Ono što je važno da naučimo o sportskim pićima je da ih pijemo kada vežbamo i da nam nisu potrebna tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti.
Na kraju, sve ovo nas vraća na početak i poruku da je umerenost ključ svega što radimo.