Bilo sveža ili sušena, smokva je bogata brojnim zdravim fitonutrijentima, antioksidansima i vitaminima.
Sočna i slatka smokva jedno je od prvih voća u kojem su naši drevni preci uživali.
Na Bliskom Istoku pronađeni su ostaci smokava starih više od 11.000 godina.
Moguće je da su ljudi uzgajali smokvu pre pšenice, ječma i mahunarki.
Osim u svojoj postojbini Mediteranu, smokva se danas uzgaja u mnogim zemljama širom sveta.
Pozitivan uticaj na zdravlje
Uprkos niskoj kaloričnosti (samo 74 kalorije na 100g), smokva je bogata hranljivim vlaknima, mineralima i vitaminima.
Povrh toga, sveže smokve sadrže značajne količine antioksidanskih vitamina kao što su vitamin A, E i K, piše portal Alternativa za vas.
Antioksidansi nas štite od slobodnih radikala čije razorno delovanje može dovesti do prevremenog starenja, demencije, srčanih bolesti i karcinoma.
Smokve, kao i druge namirnice bogate vlaknima, pomažu u mršavljenju i održavanju željene težine.
Suve smokve - koncentrisana superhrana
Sušene smokve još bolji su izvor minerala, vitamina i antioksidanasa. Imaju više kalorija od svežih - 249 kalorija na 100 grama.
I sveže i suve smokve sadrže značajne količina vitamina grupe B kao što su niacin, piridoksin, pantoten i folna kiselina.
Ovi vitamini učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, belančevina i masnoća. B-kompleks je značajan za moždanu funkciju, naročito za dobro raspoloženje.
Suve smokve obilan su izvor minerala kalcijuma, cinka, kalijuma, selena, gvožđa i bakra.
Kuvane smokve kao čaj, pomažu kod moždanih bolesti, upale grla i pluća.
I lišće je lekovito
Lišće smokve je već odavno poznato zbog svojih lekovitih svojstava - leči bronhitis, bradavice, cirozu jetre, visoki pritisak, kožne probleme i čireve.
Novost je da je lišće smokve takođe izuzetno dobro za dijabetes. Obično se koristi sok lišća smokve, koji se uzima odmah nakon ustajanja, uz doručak.
Možete takođe prokuvati lišće smokve u vodi i piti kao čaj.