Gojaznost može i da spase život?

Gojazne osobe koje dožive srčani udar, imaju više šanse da ga prežive, tvrde stručnjaci. S obzirom na to da je gojaznost u mnogim slučajevima upravo i razlog zašto je do srčanog udara došlo, ali i da bi mogla da spase život, lekari to nazivaju "paradoks gojaznosti".

Brojne studije u proteklih nekoliko godina, koje su analizirale indeks telesne mase, pokazale su da osobe sa viškom kilograma ili one koje su gojazne, ali ne preterano, imaju više šanse da prežive hronična stanja, poput kardiovaskularnih bolesti, bolesti bubrega i dijabetes, u odnosu na ljude koji imaju normalnu kilažu.

Ipak, da li je "paradoks gojaznosti" stvarni fenomen ili samo skup statističkih podataka, naučnici bi tek trebalo da prouče.

"Veoma je provokativno reći da gojaznost nije tako loša kao što smo mislili - teško je objaviti svetu da postoje i dobre stvari koje se tiču gojaznosti", rekao je dr Kamjar Kalantar-Zadeh, koji se bavi ovim fenomenom.

"Međutim, zaista postoje podaci sakupljeni u proteklih nekoliko godina, koji pokazuju da kada je reč o gojaznosti, nije sve baš tako crno-belo kao što se mislilo poslednjih 30, 40 godina".

Kalantar-Zadeh tvrdi da gojaznost najveće pozitivne efekte ima kod ljudi koji pate od akutnih i hroničnih bolesti.

"Svojim pacijentima koji imaju zdravstveni problem sa bubrezima ili idu na dijalizu, ne dozvoljavam da smršaju", dodaje ovaj lekar.

On naglašava da su dve studije, u kojima je proučavano 36 pacijenata sa koronarnim bolestima srca, pokazalo da pacijenti čiji je indeks telesne mase između 25 i 30 (što tehnički spada u kategoriju gojaznosti), imaju manji rizik umiranja od kardiovaskularnih bolest, nego oni čiji je indeks telesne mase između 18 i 25.

Zapravo, gojazni ljudi koji pate od kardiovaskularnih bolesti izloženi su za 27 odsto manjem rizik da umru od kardiovaskularnih bolesti i 22 odsto manjem riziku smrtnog ishoda od drugih bolesti.

Jedna od sprovedenih studija, u kojoj je posmatrano stanje 48.000 pacijenata koji su imali operaciju na srcu, analiziran je ne samo indeks telesne mase, već i procenat masti, mišića i kostiju.

Autor ove studije tvrdi da nije mast ta koja štiti pacijente, već da mršaviji pacijenti imaju 29 odsto manji rizik od smrti.

"Jedan od problema 'paradoksa gojaznosti' je taj što za istraživanje koristimo pogrešne mere. Većina studija u obzir uzima samo indeks telesne mase, a zapravo treba da istražimo kompoziciju celog tela - koliko visceralne masti osoba ima, jer je ta mast povezana sa metaboličkim rizikom", rekao je dr Džonatan Majers sa Stenford univerziteta.

Najjednostavniji način merenja visceralne masti je merenje obima struka, kaže Majers i naglašava da je visceralana (abdominalna) mast mnogo bolji pokazatelj rizika od obolevanja, nego što je to kilaža osobe.

U svakom slučaju, stručnjaci nalgašavaju da je potrebno još dosta istraživanja kako bi se definitivno utvrdilo da li gojaznost može da ima i pozitivne efekte. Majers takođe dodaje da je opasno tek tako izjaviti da gojaznost ima i dobru stranu, jer je već dokazano da je povezana sa različitim zdravstvenim problemima.