Alergije muče sve više ljudi. Evo saveta lekara koji vam mogu pomoći da lakše pregurate "sezonu" alergija koja samo što nije.
U sezoni alergije potrebno je da promenite svoj režim nege. "Kad mi prijatelji koji pate od sezonskih alergija kažu da zbog obaveza moraju da provode vreme van kuće i onim danima kad je koncentracija polena u vazduhu visoka, kažem im da lekove obavezno uzmu pre nego što izađu iz kuće. Osim toga, podsetim ih da obavezno nose naočare za sunce i šešir ili kačket, da skupe kosu, tako da polen ostane podalje od njihovih očiju i kose. Ono što je takođe važno je da se u sezoni alergija ne koriste pene i lakovi za kosu, jer ti 'lepljivi' proizvodi vašu kosu pretvaraju u pravi magnet za čestice polena. Ako patite od polenskih alergija, jako je važno da u vreme kad je koncentracija polena visoka tuširate i perete kosu svake večeri, tako da se alergeni ne prenose i na jastuk i posteljinu u kojoj spavate", kaže dr Kliford Baset, direktor Centra za alergije i astmu u Njujorku, i profesor na Kornel univerzitetu. Početak marta pravo je vreme da počnete da se bavite alergijama koje vas muče. "Ljudima kažem da kod alergogloga teba da odu najkasnije polovinom ili krajem marta, u zavisnosti od tipa alergije. Klimatske promene tokom poslednjih dvadesetak godina doprinele su tome da sezona alergija danas počinje ranije i traje duže, snažnijim intenzitetom nego pre recimo 15 godina. Nema sumnje da je u poslednjih nekoliko godina porastao broj ljudi koji pate od alergija, ali i broj onih koji su prvi put alergiju iskusili u odraslom dobu. Vrlo često od prijatelja čujem 'nikad do sad ni na šta nisam bio alergičan, a sad imam problem' ili ' imao sam alergiju kao dete, a sad mi se vratila posle 20 godina'. Kažem im da to nije ništa neobično, i da su za to krive klimatske promene", kaže dr Nita Ogden, portparol Američkog centra za alergije, astmu i imunologiju. Oprezno sa antibioticima. "Nema sumnje da broj osoba koje pate od različitih alergija raste širom sveta. Moguće je da to ima veze i sa bakterijama koje prirodno naseljavaju naš digestivni i respiratorni trakt, čiju ravnotežu narušava nepravilna ishrana i uzimanje antibiotika. Antibiotici uništavaju čitave kolonije ovih 'dobrih' bakterija, a ima istraživanja koja pokazuju da to osobu može učiniti podložnijom alergijama i astmi. Dakle, antibiotike lekari treba da prepisuju samo kad je to neophodno, i isključivo u skladu sa antibiogramom. Svoje prijatelje stalno podsećam da pristanu da deci daju antibiotike samo ako je to neophodno", kaže dr Timoti Krejg, član Američke akademije za alergije, astmu i imunologiju. Zaboravite na osveživače vazduha. "Kuća lepo miriše od njih, ali taj miris zapravo su samo hemikalije, koje onda sve vreme udišemo. Ako patite od alergija, simptomi će biti još gori, a u nekim slučajevima osveživači vazduha mogu biti i 'okudač' za napade astme. Ljudi često kažu 'ali, potreban mi je osveživač, volim da mi kuća lepo miriše'. Odgovorim im da je zapravo dovoljno da očiste kuću", kaže dr Džena Tak iz Američkog centra za alergije, astmu i imunologiju. Nemojte sami sebi određivati terapiju. "Prijatelji me često pozovu i kažu da su probali ovaj ili onaj lek protiv alergije koji se prodaje bez recepta, ali da im nije uopšte pomogao. Ponekad se čak žale da su im se simptomi pogoršali. Antihistaminatici samo blokiraju receptore, tako da na kraju izazovete efekat snežne lavine, pa simptomi postaju još gori, jer smo tokom vremena izloženi sve većoj količini alergena jer imamo utisak da smo ok, iako to nije slučaj. Zbog toga oko dve trećine svih osoba koje pate od alergija od antihistaminatika neće imati nikakve koristi. Zato je važno da se posavetujete sa lekarom. To je jedini način da dobijete terapiju koja će vam stvarno pomoći", kaže dr Džejms Sablet, sa Američkog koledža za alergiju, astmu i imunologiju.