… a evo i zašto.
Utrčite u prodavnicu da kupite jednu jedinu stvar. Pokupite je, odjurite na kasu, brzinski skenirate situaciju i odlučujete se za red koji vam deluje kao najpametniji izbor, a onda… Prođe minut i shvatate da ste pogrešili. Ponovo.
Mogli biste da se zakunete da se ljudi iz drugih redova približavaju kasi, dok vi tapakte u mestu. Često vam se ovo dešava? Pa, niste jedini. Matematika prosto nije na našoj strani. Šta god uradili, koji god red izabrali, najveća je verovatnoća da će se onaj drugi stvarno kretati brže.
Prodavnice, iz ekonomskih razloga, obično nemaju dovoljno zaposlenih da bi sve kase radile. (Zašto onda ima toliko kasa, drugo je pitanje.) Subotom prepodne, kad sav normalan svet obično ide u velike nabavke (umesto da se bavi nečim zabavnijim), onda je dovoljno da jedan kupac prilikom plaćanja izvuče novčanicu od 200 maraka za hleb i mleko, ili pokuša da plati karticom, pa tu nešto "neće da prođe", da sve krene "nizbrdo", odnosno da se red uspori.
Ali, evo logike. Ako u prodavnici postoje tri kase, ti "zastoji" dešavaće se nasumično, na svakoj od njih. Razmislite o verovatnoći: šansa da ste u "najbržem" redu je jedna od tri. Što znači da imate 66 odsto šansi da ste u - sporijem redu. Dakle, ne vara vas utisak: verovatno stvarno jeste u sporijem redu.
Za ovo postoji rešenje, ali ga nije praktično sprovoditi u prodavnicama: gužve su najmanje kad svi ljudi stoje u jednom redu, a onda prilaze kasi ili šalteru onim redom kojim se oni oslobađaju. Kao u poštama, recimo. Na taj način, "zastoj" se ravnomerno "raspoređuje", tako da svi na red stižu malo sporije, ali niko nije nepravedno "kažnjen" time što mora da stoji i nervira se dok oni iz druga dva reda uveliko veselo odlaze obavljenog posla…
Pratite Mondo.ba na Facebooku, Twitteru i Instagramu!