Noćas su časovnici pomereni sat vremena unapred na letnje računanje vremena, ali ova praksa ima sve više protivnika. Izveštaj o lošim posledicama po zdravlje stigao u Evropski parlament.
Ne postoji jedinstven, planetarni sistem prelaska na dogovoreno vreme i države to obično rešavaju lokalno - uglavnom se tokom izabranog vikenda časovnici pomeraju za jedan sat, ali je u nekim zemljama to pomeranje samo pola sata.
U Evropi, bez Islanda i Rusije, postoji takozvano evropsko letnje računanje vremena, koje se, ukazom, koristi i u Srbiji. Ono podrazumeva da se časovnici pomeraju svake poslednje nedelje u martu i oktobru, prvo sa dva na tri sata, a potom, s jeseni, obrnuto.
"Zimsko računanje vremana, zapravo je, pravo - astronomsko računanje vremana", rekao je za "Novosti" Slobodan Bubnjević iz Centra za promociju nauke. “Po njemu, sunce je u zenitu na najvišoj tački na nebu u 12 sati. Letnje, na koje smo noćas ponovo prešli, jeste odluka država, sa konkretnim ciljem.”
Prema izveštaju Ruske akademije medicinskih nauka, prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena povećava broj srčanih udara za 1,5 puta, učestalost samoubistava za 66 odsto, a broj poziva hitnoj pomoći je znatno uvećan.
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre sedam godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
"Cela ideja o uvođenju letnjeg, takozvanog ukaznog vremena, zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko osam sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre pet, a zalazi posle 21 sat", kaže Bubnjević. "Budući da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko sedam sati, sredinom leta se tako 'gubi' skoro dva sata dnevnog svetla".
Jedan od razloga zbog kojih se prelazi na letnje računanje vremena je i ekonoski - "duži" dan znači i uštedu električne energije.
Međutim, sve više se čuje mišljenje da te promene dva puta godišnje loše utiču na ljude, izazivaju stres, umor, depresiju, glavobolje... I sve je više zemalja koje sumnjaju u korist vraćanja časovnika, unazad i unapred, dva puta godišnje.
Tako, neka istraživanja pokazuju da prvog ponedeljka posle prelaska na letnje računanje vremena broj saobraćajnih nezgoda poraste oko sedam odsto, a da se tokom prva tri dana u sedmici posle prelaska na letnje računanje vremena broj srčanih napada povećava oko pet odsto, što se objašnjava povećanim stresom zbog gubitka jednog sata sna.
"Od 192 zemlje, takozvano letnje ukazno vreme usvojeno je u njih 110, a ne primenjuje se u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost", kaže Bubnjević. "U Rusiji je tri godine zaredom postojalo samo letnje računanje vremena, a od oktobra prošle godine, po odluci Putina, trajno se prešlo na zimsko računanje vremena, pa se časovnici u ovoj zemlji noćas neće dirati".
Aktuelni izveštaj eksperata, predat Evropskom parlamentu, pokazuje da pomeranje kazaljki odnosi više hiljada ljudskih života zbog nedostatka sna, poremećaja bioritma, saobraćajnih udesa, srčanih udara, depresija, samoubistava.